Време сеоба у НБА, Миличић у Њујорку

Осим традиционалног драфта, 25. јун 2009. остаће упамћен и као време великих сеоба у НБА.

И док на њујоршкој „пијаци“ младих кошаркаша због слабије понуде није било превише узбуђења, у већини осталих градова прштало је од изненађења на све стране.

За нас најзначајнија промена, а за најјачу кошаркашку лигу на свету потез који није у главним вестима, јесте прелазак Дарка Миличића из Мемфиса у Њујорк. У супротном правцу отишао је Квентин Ричардсон и нешто „кеша“.

Миличићево битисање под НБА обручима (као број два на драфту 2003. изабрао га је Детроит) сви амерички медији углавном описују као и коментатор тв – станице И Ес Пи Ен:“ На тренутке је показивао велике могућности, али већи део каријере му је био потпуно разочаравајући“.

Мајк Дантони, тренер Никса, ипак се нада, да ће центар српске репрезентације у „Великој јабуци“ играти на нивоу прве половине претходне реченице.

За две и по године (од 2003. до 2005.) у тада моћним Пистонсима (2004. су у финалу прегазили фаворизоване Лејкерсе) Миличић је просечно на паркету проводио пет минута и 48 секунди и био стрелац 1,6 поена. Наш кошаркаш је затим одиграо 30 мечева (2005/06) за Орландо са много бољим статистичким учинком: 20 минута и 54 секунде просечно по утакмици, 7,6 поена, 4,1 скок и 2,07 „рампи“. Уследиле су две сезоне у Мемфису и када се подвуче црта Миличићеве бројке за шест НБА година изгледају овако: 337 сусрета, 17 минута и 12 секунди просечно на терену, 5,5 кошева, шут 45,4 одсто, четири скока, 0,7 асистенција и 1,2 блокаде.

Само неколико часова после завршеног великог посла на релацији Феникс – Кливленд, стигао је одговор Орланда у виду трговине са Њу Џерсијем.

Кавалирси и Меџик водили су у овогодишњем финалу „Истока“ немилосрдну борбу у којој је на крају тријумфовао тим са Флориде. Зато су челници „Коњаника“, у жељи да по сваку цену задрже Леброна Џејмса (2010. постаје слободан агент) из Санаса довели центра Шакила О Нила пославши у Аризону Бена Валаса, Александра Павловића, право бирања у другој рунди драфта 2010. и 500.000 долара. О Нил има сва могућа признања и четири шампионска прстена приде, али и 37 година. Рачуница Кливленда је проста: једино он може да се носи са Двајтом Хауардом, „новим Шаком“ и првом виолином Орланда и омогући „Коњаницима“ учешће у надметању за титулу.

Ни „Магични“ нису седели скрштених руку па су убрзо обелоданили свој потез: из Њу Џерсија су доведени одлични бек шутер, по потреби и ниско крило, а у крајњој нужди чак и плејмекер, Винс Картер (32 године, 23,5 поена просечно за 11 НБА сезона, четири пута „ол стар“, итд) и Рон Андерсон. Али то опет значи да су шансе да се задржи сјајни Хидајет „брат Хидо“ Туркоглу сведене готово на нулу. У овој трампи нови чланови Нетса постали су два играча из прве петорке (Рафтер Олстон и Кортни Ли), као и ветеран Тони Бати.

„Мрежице“ су у овом послу значајно растеретиле фонд за плате, створивши простор за 2010. и евентуалну куповину Леброна Џејмса (или Двејна Вејда и Криса Боша, који ће такође за годину дана постати слободни агенти). Исто важи и за Феникс (вероватно ће откупити уговоре Валас и Павловића и онда их отпустити), с тим да Њу Џерси врло лако ускоро може да промени и власника. Као један од потенцијалних купаца спомиње се и руски олигарх Михаил Прохоров, досадашњи главни финансијер московског ЦСКА.

У трку да постане „газда клуба“ по ко зна који пут се укључио и легендарни Мајкл Џордан. Он је већ мањински власник Шарлота и сада тражи финансијску подршку да коначно оствари свој дугогодишњи сан и пазари Бобкетсе нашег Владимира Радмановића. Роберт Џонсон је 2005. за 300.000.000 „зелених новчаница“ постао први црнац већински власник неког америчког професионалног клуба. Недавно је лист „Форбс“ проценио Шарлот на 283.000.000 долара.

Од значајнијих померања „играчких добара“ пажњу привлачи и прелазак ниског крила Ричарда Џеферсона из Милвокија у Сан Антонио. За Џеферсона Спарси су Баксима дали ветерански трио у саставу Брус Бовен, Курт Томас и Фабрисио Оберто (у замену за Амира Џонсона одмах је прослеђен Детроиту).

По предвиђањима на овогодишњем драфту број један је био Блејк Грифин (Л. А. Клиперси). Од занимљивости, иначе „мршавог драфта“, треба истаћи да је међу првих 11 „пикова“ чак девет бекова (18. годишњег Шпанца Рикија Рубија са места број пет узела је Минесота, док је 19. годишњег Брендона Џенингса, после сезоне проведене у римској Лотоматици, са 10. позиције бирао Милвоки), да су тројица (Стефн Кари, Џералд Хендерсон и Остин Деј) из првих десет синови некадашњих НБА играча, да је Омри Касти (23. на листи) први Израелац у НБА и да су Л. А. Лејкерси продали своја два права бирања за 6.200.000 долара скупљајући неопходан капитал за задржавање Ламара Одома и Тревора Аризе.

Р. Павловић