Српска корида

У "Кристалној дворани" београдског хотела "Хајат" данас ће севати блицеви и зујати тв камере. Делиће се пехари за најбољег тренера године, првог фудбалера. Делегати четврте седнице Скупштине ФС Србије шепуриће се као паунови, али је питање да ли ће неко од њих поставити кључно питање: где смо ми у Европи?

"Еуро 2008" ће бити без "црвених", Партизан је избачен због испада гледалаца, испали су и остали наши клубови. Црвена звезда у четвртак у Браги се, такође, опрашта...

Највеће разочарење је репрезентација. По други пут узастопно изостаје са европске смотре фудбала.

Српски фудбал је био, а сигурно ће и остати, шпанско село за Шпанца Хавијера Клементеа.

Национални тим наше земље није успео да се пласира на финални турнир Првенства Европе. Ипак, упркос дебаклу, "фудбалска корида" на српски начин окончана је без белих марамица! Оних марамица које виђамо када незадовољни навијачи машу тренеру као знак да се са тим човеком треба опростити.

Српски "фудбалски бик" је у арени избоден, измрцварен и извучен ван стадиона. С правом се поставља питање: када ће неко нови стасати и упустити се у борбу с разним фудбалским тореадорима и матадорима.

Прошла је Португалија 2004. без наших фудбалера. Неће нас бити ни на шампионату Европе идуће године.

Фудбалски савез Србије је изгубио најмање десет милиона евра које гарантује Уефа. Плус приходе од реклама, спонзора, пријатеља, спортских фирми, нових уговора о ТВ правима...

А, после Немачке, јер нам Илија Петковић није ваљао, пустили смо да га да оде. Илија громовник је одвео тим Србије и Црне Горе (напомена: играо само један Црногорац голман Јеврић) у Немачку и то - без пораза! Само три државне селекције у целом свету биле су у друштву "плавих" као непоражене. Том селектору нико није понудио да настави посао!

Или, можда, неком нашем другом стручњаку. Сетили су се странца - Хавијера Клементеа. Малог Баска који није био добар ни за Атлетик Билбао. Клуб који је специфичан по томе што у црвено-црним дресовима могу да играју само - Баски.

Било је: Буенос дијас, Клементе. Севали су блицеви, зујале камере. Приређен је спектакуларан дочек. Већ тада, пре мечева, проглашено је да смо се квалификовали за "Евро 2008"!

Почеле су квалификације: 1:0 без публике против Азербејџана (враћен дуг), па реми са Пољском (1:1) у гостима, три бода у дуелу са Белгијом (1:0). Следи окршај са Јерменијом (3:0). Биланс изванредан: 10 бодова из четири утакмице. Нико нас више не може стићи - било је резоновање лаика, али је тада Звездан Терзић, председник ФСС, скретао пажњу: "Морамо се пазити аутсајдера".

Нико га није послушао и они "мали" су нам дошли главе: прво Казахстан (2:1), а то је била његова прва победа у дуелу са једном репрезентацијом из Европе... Како се ближио крај квалификација малом Наполеону много шта је сметало: те распоред утакмица, те није упознао овдашњи менталитет, мало времена је у Србији, зашто га новинари критикују... Понекад је хвалио више него што треба: ликовао је како нисмо изгубили од Португалије (оба пута 1:1) и Пољске (1:1 и 2:2). Дошао је и крај елиминације, нова горка пилула у Јеревану (0:0) и сазнање да наши фудбалери више не одлучују сами. Почеле су да колају приче "како ће наши фудбалери, сами из свог џепа, премирати Белгијанце да победе Пољске у Варшави", па тако омогућити Србији да стигне где није заслужила.

Крај је познат: још један тежак неуспех. Никако да се научимо памети: овој малој Србији, с оваквим домаћим фудбалом, велики је успех када се избори за одлазак на првенство Европе, шампионат света и олимпијаду. Тамо - шта уради.