Један круг по Ситонији

Ситонија – хит овог лета у Грчкој! Зашто? Кренули смо да проверимо у кружном обиласку полуострва.

После уредних поља маслина и пшенице, која се смењују по валoвитој равни Халкидикија, као Гојино зелено и жуто, зашли смо у стрму боровину Метаморфозиса. У овом месту је Грчка влада подигла омладински камп – по принципу: за нашу децу најбоље. Метаморфозис је ваздушна бања. Обала је засићена мирисом боровине. Место личи на Хрватско приморје.

После пола сата мирне вожње уз обалу, стижемо у познату луку за јахте Неос Мармарас. Ручамо у ресторану на стрмој градској ведути. Тањир мусаке за пристојних пет евра и полу литарска боца рецине за три. Рецина је локално стоно вино с додатком боровине; по наводима мештана, најстарија рецептура за вино, још из доба Александра Македонског. Скупо вино из оближњег Порто Караса смо прескочили, као и обилазак овог одмаралиште за богате - и тако уштедели пет евра за улазак у један од најскупљих хотелских комплекса Грчке.

Равнина плажа Торонија доказује тезу о Ситонији као подручју у којем се на кратком растојању смењују стрме увале и камените плаже са пешчаним, широким приступом мору које под сунцем одбљескује у прозирној води.

Рај за рониоце је увала Каламици. Шљунак на плажи Каламиција је толико ситан, да је после лежања у плићаку кожа као после СПА масаже чоколадом.

До суседне увале, Сикијe, стижемо земљаним путем. Ту је само једна кафана под виновом лозом. Коцкасти црвено-бели столњаци. Медитеранску пасторалу обликује и лењи ход крупне мачке, која се увија око ногу гостију.

До десетак километара удаљеног Сартија прати нас двехиљаде метара висок рог Свете Горе. Удаљен је „на дохват руке”, одмах преко залива који дели други и трећи прст Халкидикија. Лука Илић, из Астра Травела, београдске агенције специјализоване за Ситонију, показује на монашку планину као још једно објашњење зашто је заљубљен у ово авантуристичко полуострво:

„У Сартију се летује са погледом на Свету Гору”, каже Лука, али додаје да је ово некадашње рибарско село, постало градић забаве. У Сиртаки бару је национални провод, а огроман диско-клуб, Македонија, који је направљен као тврђава, прима 1 000 људи. Истовремено Сарти је и база за робинсонске излете бродом. Место које не треба заобићи је племенита дивљина Оранж бича. Грчки вајари ово место љубоморно чувају од туриста, па је ту само камп без воде и струје. Али је зато песак бео као трбух тропске рибе, а море је етерично бледо-зелено.

Обишли смо још и мини архипелаг Вурвуруа, где смо вечерали одреске ајкуле и гулаш од сипе. Ситонија је задовољство за сва човекова чула.