Љубавно шпијунирање

„Када ми је супруг рекао да следећи викенд неће провести са мном и с децом, није ми ни падало на памет да се иза те реченице крије било шта осим брда заосталих рачуна, непослатих мејлова и хитних телефонских позива. Међутим, када је сличну причу почео да понавља из недеље у недељу, а кући долазио када већина одлази на спавање, укључила ми се сигнална лампица. Тачније, почела је све више да трепери. Била сам сигурна да нешто није у реду”, прича своју исповест Татјана из Новог Сада, која на популарном блогу предочава женама како да се суоче са првим симптомима могуће преваре партнера.

„Иако вам, можда, кроз главу пролазе сцене из популарног филма ’Рат Роузових’, када супружници готово до истребљења повређују једно друго: убијају кућног љубимца, руше кућу, секу штикле, трују храну…, не пренагљујте. Сачекајте да се и дефинитивно уверите у (не)верство. Дакле, потребан вам је материјални доказ, који превазилази сумњиви парфем на кошуљи. Нешто мало опипљивије”, саветује Татјана.

Управо због жеље да потврди или повргне своје сумње, одлучила је да ангажује приватног детектива. Тачније, детективку, и то са посебним задатком. Она не само да је требало да провери кретање њеног супруга (да ли и са ким сваке ноћи остаје у канцеларији), ухвати (фотографише) прељубнике на „лицу места”, већ и да сама испровоцира наклоност супруга. Наравно, без физичког контакта. Довољан доказ било би позивање на вечеру, слање СМС-а и предлагање заједничког викенда.

Холивудски сценарио

Дакле, Татјана је пошто-пото желела да тестира верност супруга: ако је већ не вара, да ли би то учинио са лепом и атрактивном детективком. Ову несвакидашњу жељу клијента згодна детективка прихватила је као прву у својој каријери, иако је до сада била пракса да се искључиво утврди неверство са „трећом особом”. После прецизног утврђивања како ће тећи истрага и, наравно, додатног кеш-бонуса за трошкове изигравања „мамца”, детективка је пристала.

У опсежној исповести, која до детаља описује како је женски Шерлок Холмс направио план акције, какву је логистику користио (мењање кола да би се заварао траг, инсценирање случајних „сачекуша”, „подмазивање” локалних клинаца да стигну на места на којима би детективи били приметни) и где је све морао да се нађе (од паркинга, киоска до стриптиз клубова), читаоци могу да уживају, као у правим холивудским трилер-комедијама. Неке сцене (прерушавање у локалног новинара, који пишући о загађењу животне средине, „успут” од познаника, комшија и колега, бележи све у вези са дотичним господином) за тренутак се чине као да су изашле ни мање ни више него директно са филмског платна.

Ипак, без обзира на веродостојност изнесених детективских пустоловина, које су на крају потврдиле љубавну аферу неверног супруга и резултирале разводом, као коначним епилогом приче, стиче се утисак да је ангажовање приватних детектива у откривању превара постало „хоби” бројних дама али и господе, који за не тако мали новац (тарифа од неколико стотина до неколико хиљада евра) настоје да провере верност својих супружника.

„Намештање” удварања

Како тврде у агенцијама које су се специјализовале за ову врсту посла, све су чешћи захтеви „искушавања”, када се будућим или актуелним супружницима „намешта” атрактивна жена или згодан и привлачан мушкарац како би се утврдило да ли ће подлећи слабостима страсти. Према њиховим речима, такве захтеве често имају родитељи младине или младожењине стране, који се већ у почетку противе браку и настоје да прикупе све доказе (о кривичном гоњењу, прекршајним пријавама, лошем карактеру…) па и оне који се тичу неверства, како би имали аргумент више у настојањима да спрече венчање. Када је реч о истим захтевима које детективима упућују брачни партнери, најчешће је мотив проверавање већ присутних сумњи, које тињају већ неко време. Искуство једног броја људи који се баве пружањем детективских услуга потврђује да мушкарац, када сазна за неверство супруге (партнерке), у року од 24 сата прекида везу, док су жене у највећем броју случајева склоне да опросте, верујући да је реч о краткотрајном „сексуалном излету”, док су најдубље емоције љубави ипак резервисане само за њих. Занимљиво је напоменути да синдром „балканског шпијуна” није резервисан само за нас. Нека истраживања упућују да је чак 69 одсто Американки признало да је ангажовало приватног детектива како би провериле верност партнера.

Имајући у виду количину уложеног рада, осмишљавање стратегија, скривање, прерушавање, трошење новца, чини се да је много лакши начин разговарати са партнером и покушати решити проблем, зар не?