Јун: мирис липе и Европе

У овом јуну Србија је мирисала на липу и – Европу. То је она наша чаша меда и чаша жучи, о којој је певао онај наивни идеалиста и романтичар, непознавалац геополитике и атлантских интеграција. И није чудо да су та два мириса била доминантна: липа је свето словенско дрво, а ми смо стари европски народ, који је дуго држан изван матице. Сада је наговештено да ћемо и ми моћи, помоћу „белог” шенгена, да се препустимо матици, па макар нас она однела далеко од куће.

Да је у јуну све одисало Европом доказ је и онај самит шефова држава централне Европе у Новом Саду. Средња Европа била је у „српској Атини”. Мора да је онај главни кондуктер европског воза узвикнуо: „Средина мало напред!”. И ми идемо мало напред. Миц по миц. Као она „тужна мисао која се плеше”: два корака напред, један назад.

Е сад, у коју то Европу хрлимо? У ону чији су парламент запосели десничари? Океј Јуроп, спремте се спремте, четници! Имамо и ми краља, који је готово савладао српски, и који је дигао руке од дединог југославенства и сада поносно диже три прста. Ако вратимо краља, можда ће да нам врате и отаџбину. Онако у целости...

Само да нам и историју не узму. Испашће да су Немањићи били Шиптари. На Косову се толико фалсификује историја да ће испасти како је некакав Србин ископао очи Албанки Симониди на фресци. На јунском самиту је и председник Тадић упозорио свет на све то, и први пут га нису критиковали они евроскептици, који мере сваку његову реч и грозничаво траже нешто негативно како би се појавили и они у јавности и показали како им странка још није распуштена.

И док смо се у јуну бавили Европом, овде су се дешавале неке балканске ствари: у Загребу су домољуби просвједовали због Лепе Брене, Бугари су пустили Чекуа, Албанци су у Гњилану срушили спомен-плочу посвећену витезовима кнеза Лазара, мајор Будисављевић још није добила пасош, пестициди су преплавили пијачне тезге...

Али, било је и европских помака : владике су се појавиле на фејсбуку, ожалили смо Мајкла Џексона као браћу Југовић, на тезгама ће се увести фискални рачуни, пронађен је српски мамут из преисторије...

Обележен је и Видовдан, дан пораза 1389. године и дан и победе и пораза 2001. године. Како ко гледа у Европу.