Срце универзума

Сви они који прате телевизијски програм у последња два месеца, сигурно су на десетине пута погледали и видео спот који најављује Универзијаду Београд 2009. Аутор музике, односно званичне химне овог великог спортског догађаја је наш познати композитор Александар Симић.

– Обрадовао сам се овом позиву из неколико разлога. Прво, допала ми се идеја организатора да за такав задатак ангажују човека који је своје име направио у класичној а не у поп музици. То потврђује оно сто ја одавно мислим, а то је да добар композитор мора да буде у стању да направи сјајну музику, без обзира на то који је жанр у питању. Другим речима, прави уметник не би смео да буде фаховски херметичан већ неко ко се прилагођава и са радошћу прихвата нове изазове – каже Симић.

Интересантно је да сте и аутор текста за химну Универзијаде Београд 2009.

Идеја која ми се одмах јавила, и које сам се држао до краја, била је да морам да направим песму која неће бити ни најмање наменска у оном вулгарном смислу те речи. Будући да сам преузео и задатак писања текста, мислио да сам да је важно да песма буде истински искрена и универзална да би је људи прихватили – каже Симић.

Где сте тражили инспирацију?

Пошто приватно никада не гледам преносе спортских догађаја, морао сам да нађем нешто мени блиско. Тако сам замислио себе као атлетичара у стартном блоку: последњи секунди пред почетак трке, препун стадион, публика у делиријуму, у једном тренутку бука прелази у десети план а из заглушујуће тишине помаља се звук срца, спортског срца које удара снажно у грудима и слепоочницама! Желео сам да направим песму која ће трајати дуже од једног догађаја, па макар и тако крупног као што је Универзијада. Зато мислим да је очигледна и моја алузија на Београд као срце спортског универзума и жеља да граду, који искрено волим, подарим једну незваничну химну.

Ко је све учествовао у стварању овог спота?

Песму сам снимио уз помоћ Музичке продукције РТС која је за ову прилику уступила своје ансамбле, односно музичаре из Симфонијског оркестра, хора и Биг-бенда. Као диригента позвао сам Ивана Илића, нашег феноменалног тромбонисту и званичног вођу РТС-овог џез оркестра, а као соло гласови појавили су се моји пријатељи: Милена Васић, Марија Михајловић, Ива Цојић, Срђан Тимаров, Драгољуб Бајић и Растко Јанковић.

Спот је режирао Иван Живковић, који је београдској публици познат по филму „Хадерсфилд”.

Интересантно је да је Ваш нови танго (Remembering the Tango) коришћен у оквиру недавно одржаног Светског шампионата у уметничком клизању у Лос Анђелесу. Да ли то значи да се, ипак, специјализујете за спортске догађаје?

Ако смем да будем нескроман мислим да је то последица довољно дугог присуства на светској музичкој сцени. Ако издржите довољно дуго, онда музика неминовно почиње да живи свој живот и ван концертне сцене којој је од почетка намењена. Пре неколиконедеља у Бразилу је билапремијерафилма „Сан Франциско и Азиз” редитеља Ајви Гуланта за који је комплетно коришћена моја музика. Када су ме пре неколико месеци њујоршки продуценти овог филма позвали,у жељи да у последњем тренутку регулишу права за коришћење,питао сам их одакле им музика, а они су ми објаснили да је редитељ пронашао мој диск на споменику жртвама једанаестог септембра и схватио да мора да га однесе кући и преслуша.