Субота, 25.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Важно је учествовати – фраза губитника

Важно је учествовати – фраза губитника
Пуном паром ка финалу: Александар Ћирић, једна од узданица наше репрезентације (Фото Александар Коковић)

Вечерас пада одлука ко ће се прекосутра борити за европског првака у ватерполу. Свако ко иоле прати овај спорт у финалу види Србију и Мађарску. На страну њихове титуле (наша репрезентација је светски и европски шампиона, а комшије су нам олимпијски победници), али те две екипе су у такмичењу по групама доказале да су стварно испред свих осталих. Чак толико да је хрватски селектор Ратко Рудић рекао да није добро за европски ватерполо што су две репрезентације толико надмоћније и да би остали требало да запну да им се приближе.

Али, то није наша брига. Наше је да настојимо да Србија буде најјача и уверени смо да Вујасиновић, Шапић, Савић, Шефик, Икодиновић, Ћирић, Трбојевић, Никић, В. Удовичић, Гоцић, Филиповић, Прлаиновић, Пековић, Д. Пијетловић и Соро то могу. А шта ће срећа јуначка донети, то је већ друга ствар.

– Важно је учествовати – то је у садашње време фраза губитника, – реално сагледава ствари Александар Ћирић, један од оних играча, који су обележили ову златну епоху нашег ватерпола. – Наш је циљ да освојимо злато и даћемо све од себе да то и остваримо. А кад је то задатак онда се подразумева и да се у полуфиналу размишља само о победи.

Наша репрезентација је у посебној ситуацији. Ем брани титулу, ем игра код куће. На европски престо се попела 2001. у Будимпешти, мандат је продужила 2003. у Крању, а сматра се да је лакше да се нешто освоји, него да се сачува. Поред тога, још од библијског доба важи да нико у свом селу није постао пророк. То у великој мери потврђују и досадашња европска првенства у ватерполу. На 26 шампионата пре овога домаћини су победили само три пута (Мађарска 1926. и 1958. и Западна Немачка 1989).

У нашем табору, међутим, не стрепе ни од тога. Да имају разлога за то показала је прошлогодишња Светска лига, када су у Београду не само освојили прво место, него су у финалу до ногу потукли Мађаре (16:6). Истина, Денеш Кемењ је после Светског првенства у Монтреалу дао вољно већини главних играча, али сигурно није дошао тада на Ташмајдан да би ушао у историју као селектор, који је претрпео најтежи пораз у историји мађарског ватерпола.

– Да је нека друга екипа у питању можда би на њу императив победе деловао лоше. Међутим, то није случај с овим нашим играчима, – тврди први тренер наше репрезентације Дејан Удовичић. – Ми смо се припремали тако да из утакмице у утакмицу играмо све боље. Сваког противника морамо да схватимо најозбиљније, поготово оног ко се пробио до полуфинала. Ипак, свима је јасно да Мађари одскачу од других и да, као и ми, желе да победе на овом Европском првенству.

У време Југославије нама су у ватерполу центри били адути. У међувремену се много тога променило, чак су и правила тако мењана да ти играчи више не буду толико битни за исход утакмица. Ипак, улога "сидраша" је и даље врло важна, а наша узданица на том месту Слободан Никић каже уочи полуфинала:

– Не осећамо никакав притисак јавности. Немамо нешто ни могућности за то, јер смо углавном стално заједно, готово да нисмо у контакту са спољним светом. Можда тек на базену, уочи утакмице, кад се појавимо пред публиком, али ни за то не бих рекао да је неки императив. Чини ми се да је то прејака реч.

Ово је треће овогодишње такмичење на коме учествује наша репрезентација. Освојила је Светски куп у Будимпешти (са играчима из Црне Горе) и Светску лигу у Атини (с ватерполистима из Србије). То су лепи успеси, али сада су пред оним који се једини памти.
И. Цветковић

--------------------------------------------------------------------------

Румуни мање опасан противник од Италије

Селектор Удовичић и капитен Вујасиновић дали интервјуе Италијанској државној телевизији при вођству "азура" 9:6

Да у спорту не треба доносити закључке пре но што се одсвира крај, уверили су се и новинари Италијанске националне телевизије (РАИ). При резултату 9:6 за Италију против Румуније, они су узели интервјуе од селектора Србије Дејана Удовичића и нашег капитена Владимира Вујасиновића. Али, те снимке ће моћи да баце, јер су се питања тицала полуфинала Србија – Италија до којег неће доћи...

– Италијани ће ме оптужити да сам им донео лошу срећу – нашалио се непосредно после четвртфинала Вујасиновић. – Што се тиче нашег полуфинала са Румунима нећу имати ништа против да то буде реприза са Светског првенства у Монтреалу када смо их тешко победили. Квалитетнији смо и све што треба да урадимо је да одиграмо онако како знамо.

Већина наших ватерполиста је предвиђала да ће Италијани проћи даље. Један од ретких који су давали реалне изгледе Румунима јесте Александар Шапић. Он је међу првима пришао румунској клупи у тренуцима њихове слављеничке хистерије и честитао селектору Владу Хађуу с којим, као што се могло видети, има врло добре односе. О исходу тог меча је казао:

– Рекао сам и дан раније да Румунија може да победи Италију. Да је румунски селектор раније извршио замену голмана, лакше би решили меч у своју корист. Румуни су свој квалитет показали и на Светском првенству у Монтреалу и протеклих дана на Ташмајдану. Морамо озбиљно да их схватимо.

Један од наших најбржих играча Александар Ћирић је био изненађен успехом екипе коју су "плави" с пола снаге савладали у последњем колу "А" групе (13:5):

– Нисам ово очекивао. Румуни су играли зрело и стрпљиво. Италијани су изгубили компас у последњој четвртини. Меч ми се веома допао. Поредећи га с претходним међусобним дуелима ове две селекције овај је био агресивнији. Играло се на ивици инцидента, било је много чупања капица... Рекли смо да нам је свеједно с ким ћемо играти у полуфиналу, али сматрам да је ипак боље што идемо на Румуне који су се у четвртфиналу и психички и физички истрошили. То не значи да ћемо се опустити.

Румунски селектор Влад Хађу је скакао до неба после победе против Италије, а за питање да ли Румунија може да савлада Србију само што није рекао да је "неумесно". Као кључ подвига у четвртфиналу је навео следеће:

– Сматрам да је пресудно то што смо све време веровали, веровали, веровали... Веровали смо да можемо да преокренемо. Хвала свим мојим играчима на уложеном труду и добрим играма. Ово је велики успех за нас.

Румунски центар Георги Дунка је изјавио да ће његов тим дати све од себе против Србије али и да је свестан да се чуда ретко догађају. За њега је у ватерполу равна чуду свака победа било ког тима против Србије или Мађарске.
А. Милетић

--------------------------------------------------------------------------

Румуни избацили Италијане

Румуни имају прилику да освоје прву медаљу на европским првенствима у ватерполу. На Ташмајдану, у четвртфиналу, приредили су засад највеће изненађење и избацили Италијане победивши их са 10:9 (4:4, 2:5, 1:0, 3:0). Имајући у виду њихове овогодишње сусрете Румуни су имали чему да се надају, али је просто невероватно да су "азури" проћердали предност од 9:6. И не само то, него више од пола утакмице нису дали гол. Када је уместо Динуа ушао да брани Ненчу, иначе први румунски голман, као да је зачарао свој гол.

Победоносни гол је пао 21 секунд пре краја утакмице. Румуни су се некако изборили да имају играча више, а ту бројчану предност је наплатио Едвард Дина Матеј и увео своју репрезентацију у полуфинале 27. европског првенства, где је чека наш тим.

Пливалиште: Ташмајдан. Гледалаца: 3.500. Судије: Кисели (Мађарска) и Ставропулос (Грчка). Искључења: Румунија 12(5), Италија 13(5). Стрелци: 0:1 Ди Костанцо, 1:1 Јосеп (+), 1:2 А. Калкатера (+), 2:2 Ђ. Ђеорђеску, 2:3 Фелуго, 3:3 Јосеп, 3:4 Скоти-Галета (+), 4:4 Ђ. Ђеорђеску (+), 4:5 Фјорентини, 4:6 А. Калкатера (+), 5:6 Матеј (+), 5:7 Фјорентини (+), 5:8 Бенчивенга (+), 6:8 Кадар, 6:9 А. Калкатера, 7:9 Андреј (+), 8:9 Јосеп, 9:9 Ђ. Ђеорђеску, 10:9 Матеј (+).

РУМУНИЈА: Дину, Раду, Мусат, Бонка, Јосеп 3, Бусила, Дунка, Ђ. Ђеорђеску 3, Матеј 2, Кадар 1, Андреј 1, Негреан, Ненчу. Селектор: Хађу.

ИТАЛИЈА: Темпести, Ђакопо, Прешути, Буонокоре, Скоти-Галета 1, Фелуго 1, Мистранђело, Дезерти, А. Калкатера 3, Ди Костанцо 1, Фјорентини 2, Бенчивенга 1, Виолети. Селектор: Малара.
И. Ц.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.