Федереру 15. грен слем

После мушког финала на 123. Вимблдону једно питање није добило одговор. И никада неће. Да ли би швајцарског аса Рожеа Федерера, најбољег тенисера свих времена, раздирале сузе да је остао без трофеја? Јер, уочи јучерашњег финала је био већ виђени победник, повратник и на вимблдонски престо и на прво место светске листе, рекордер с петнаестим трофејем на турнирима за грен-слем… Ти ловори су и стављени на његову главу, али тек после величанствене борбе од четири часа и 16 минута с најбољим америчким тенисером Ендијем Родиком, својом сталном муштеријом, прежаљеним и у трећем окршају за титулу са Швајцарцем на најчувенијем тениском травњаку.

Федерер је победио с 5:7, 7:6 (8:6), 7:6 (7:5), 3:6, 16:14! Трећи сет је трајао 95 минута. Изгледало је читаву вечност. С последњим поеном, који је швајцарском тенисеру донео шесту вимблдонску круну, Лондон се затресао од камена с његовог срца, али ни Темза није могла да прими бујицу Родикове туге. Американац је пораз примио достојанствено, иако је био ближи него икад да Федереру врати мило за драго за 18 неуспеха у 20 међусобних дуела и сва три пораза у вимблдонским окршајима – полуфиналу 2003. и финалима 2004. и 2005.

Прошлогодишњи меч за највреднији тениски трофеј, у којем је Шпанац Рафаел Надал свргнуо с престола петоструког узастопног победника Федерера, остаје, руку на срце, највеличанственији окршај у тениској историји. То је и најдужи вимблдонски финале – четири часа и 48 минута – али ће јучерашњи мегдан ући у анале најугледнијег такмичења „белог спорта” као финале с највише гемова – 77.

Родика је окрутна спортска судбина ошинула као корбач. Изгубио је у мечу каријере, надомак победе живота и то против каквог супарника. Његов страховити сервис и самопоуздање које је било све веће када му је постало јасно да је трофеј ту, надохват руке… Федереров немир, који га је обузео у још једном великом финалу… Све је то допринело да тињају и Родикова нада и Федерерова стрепња. На крилима узјогуњености, несигурности и честих грешака доскора, чинило се, непогрешивог, Надал се попео и на трон Међународног првенства Аустралије ове године, а Федерер је поклекао под незадрживим налетом осећања. Његови јецаји у Мелбурну ушли су у историју спорта као и његови подвизи.

У вимблдонском финалу Родик је имао самоувереност „шпанског бика”, али Федерерове сузе нису потекле уместо кише која је ове године обишла Вимблдон као да је Крагујевац. Американац никада неће да прежали оне две брејк-лопте у 17. гему одлучујућег сета, које је његов противник покопао с четири поена узастопце за вођство с 9:8. И на крају, Родика је издао сервис, његов верни слуга. Федерер је у том 30. гему први пут на мечу разоружао супарника. Куриозитет је да је Швајцарац имао 50 асова, а светски рекордер у брзини сервиса „само” 27.

– Можда смо могли овако да играмо још неколико часова – нашалио се Федерер у тренерци с бројем 15. – Знам како је Родику, јер сам ја прошле године био поражен у вимблдонском финалу. Играо је невероватно добро. Нажалост, један од нас двојице је морао да изгуби, а ја сам био срећнији од њега.

Федерер је подсетио да његов најљући ривал Надал није учествовао због повреде, а захвалио је и прослављеном Американцу Питу Сампрасу, с којим је до јуче делио рекорд по броју грен-слем титула, што је превалио пут из САД да буде сведок вимблдонског финала.

– Срећан сам што сам играо у финалу. Честитам Федереру, великом шампиону, који је заслужио све што је до сада освојио. Натерао сам га да пружи све од себе… – биле су Родикове речи.

Г. А.