Евора обећао скок преко 17,5 метара

Актуелни светски и олимпијски шампион у троскоку Португалац Нелсон Евора (25) биће без сумње највеће име 25. универзијаде. У Београд је стигао у суботу увече, а већ сутрадан је у главном прес центру одржао конференцију за новинаре на којој је бриљирао шармом, скромношћу и добрим познавањем града и земље чији је гост. Момак за кога кажу да има велике шансе да надмаши свог спортског идола Британца Џонатана Едвардса (светски рекордер са 18,29 м), лапсусом је почео дружење са извештачима.

– Осећам се одлично иако је пут до Београда био дуг. Спавао сам дванаест година ...

Наравно, Евора је спавао дванаест сати у студентском селу, а уз громогласан смех , главу је положио на сто, ставивши до знања да је велика спавалица, што је углавном одлика шампиона.

– Драго ми је што сам овде јер сам о Београду и вашој богатој култури доста слушао и надам се да ћу имати прилике да нешто од тога видим. Знам да имате и добре спортисте као и ми. Ану Ивановић сам видео у Пекингу, а чуо сам и за неке кошаркаше – истакао је Евора.

Сјајни атлетичар који је рођен у Обали Слоноваче, а пореклом је са Зеленортских острва, од пете године је житељ Португалије чије је спортско држављанство узео са 18 година, када је већ било јасно да се ради о будућем великом шампиону. Пажњу светске спортске јавности скренуо је на Европском јуниорском првенству у Тампереу 2003, када је освојио златне медаље у скоку у даљ (7,83) и троскоку (16,43), а светски сениорски владар у троскоку постао је 2007. године у Осаки даљином од 17,74 м, што му је и лични рекорд. У сјајном финалу на Играма у Пекингу прошле године на трон се попео троскоком од 17,67 м.

– Не могу да тврдим да ћу у Београду освојити прво место, али надам се да могу да скочим преко 17,5 метара. Биће ми то добра провера пред Светски шампионат у Берлину и припрема за одбрану титуле – нагласио је велики шампион.

О рекорду Едвардса још не размишља, већ да сруши баријеру од 18 метара. Каже да ужива у скакању, а попут многих шампиона има и ритуал за разбијање треме и стреса који носе велика такмичења.

– Саставни део „опреме” су ми сат и ланчић, а у паузи између скокова слушам музику на „ајподу”.

На „Ју тјуб” порталу је постављена секвенца када је Евора у Пекингу постао олимпијски шампион.

– Да, плакао сам као дете . . . – радо се подсетио шампион.

Можда је неком чудно што се овакав ас појављује на такмичењу које је објективно нижег квалитета од светског шампионата или Игара, где нема ни високих новчаних награда. Евора је у Београду као жив доказ да врхунски спортиста може да буде и добар студент.

– Захваљујући студентској спортској федерацији моје земље успевам да ускладим професионалне обавезе и учење. Студирање је посебно важно за моје родитеље и о томе водим рачуна – објаснио је шампион.

М. Стојаковић