Судија Флиге: Трибунал до 2013.

БЕРЛИН – Судија Хашког трибунала Криштоф Флиге је оценио да је реално да ће тај суд престати да ради 2013.

У интервјуу недељнику „Шпигел”, немачки судија је у вези с тим указао да је процес бившем вођи босанских Срба Радовану Караџићу „један од најопсежнијих до сада” и оценио да ће потрајати око 30 месеци.

Флиге је одбацио оцене да су српске и хрватске судије „превише благе када је реч о ратним злочинима које су починили њихови земљаци”.

Навео је да се то „сада изменило” и да је за то добар показатељ и чињеница да је четворо оптужених за злочине на Косову недавно у Београду осуђено на 75 година затвора.

На питање да ли уопште постоје адекватне казне које може да изриче Хашки трибунал, Флиге је рекао да та дилема треба да буде решена на једино могућ начин.

„Ако међународна заједница жели кривично да гони ратне злочинце, мора да се помири са пресудама које понекад изгледају и неприкладне. Шта је алтернатива? Да ли треба да починиоце пустимо само зато што на располагању немамо одговарајуће казне”, рекао је немачки судија.

Оценио је да је „победа правде” већ то што „генерали, председници и министри седе у истражном затвору” и што „једну, две, три године сваког дана излазе пред суд и морају да слушају шта се догађало у селима на основу њихових наредби”.

Запитан како оцењује Караџићеве тврдње да су му „САД и УН обећале да неће бити осуђен”, Флиге је рекао да се „морамо помирити с тим да поступци правосуђа могу да изазову и нове немире”.

„То је неизбежан ризик. Можда зато не би требало да се за сваки сукоб активира посебан суд. Међународне судије не могу да склапају мировне уговоре. Они могу само да кажу: Не смете да мучите или чак убијате цивилно становништво, и то је све”, рекао је немачки судија.

Он није желео да се упушта конкретно у ставове оних правника који спорним сматрају дефинисање масакра у Сребреници као геноцида, али се запитао „да ли је појам геноцид уопште нужан да би се означио такав злочин”.

„Шта се мења у садржају недела ако нека група људи није убијена из националних, етничких, расних или религиозних разлога, као што је наведено у нашем статуту, већ једноставно зато што су ти људи у датом тренутку били на лицу места”, запитао се Флиге.

Оценио је да би се „можда појмом масовно убиство избегле неке тешкоће правног разграничавања”.

„Тако бисмо, рецимо, могли да одговоримо ситуацији у Камбоџи где су Камбоџанци масовно убијали Камбоџанце. Шта је то – самогеноцид? Или социоцид? Појам геноцид строго гледано може да се примени само на холокауст”, рекао је Флиге.