ГОРДАНА ПОП-ЛАЗИЋ

Уколико смо стварно свесни проблема у вези са погрешним вођењем популационе политике, а мислим да јесмо, потребно је да искажемо жељу да те проблеме почнемо и да решавамо. Ко је све одговоран? Е ту већ морамо да пођемо, не од породице као основне ћелије друштва, јер ће она овде бити на последњем месту с обзиром на то да трпи све последице друштвених збивања, већ од државе која треба тај систем да утврди, пропагира и спроведе.

Овој држави је то последња рупа на свирали. Државу својатају политички олигарси од избора до избора а дугорочна стратегија препушта се ентузијастима и удружењима грађана које окупљају ауторитети попут професора доктора Марка Младеновића и других.

Дакле недостаје свест код најпозванијих о томе да државу сачувати без народа не можемо.

Паралелно са тим а без новца можемо да урадимо дугорочно много више. Већ од узраста када наша деца стасавају за предшколске установе треба направити програме који ће бити будуће мајке и очеве научити да је бити родитељ и имати потомство највише што могу да ураде са себе и своју државу. Та материјална благостања којима свакако треба да тежимо не треба да буду сама себи циљ већ средство да будућа бројна породица може да задовољи све своје потребе.

Следећа инстанца су основна и средња школа које се изградњом правог система вредности не баве уопште, јер то од њих нико и не тражи. Уместо тога уништава здравље и ово мало деце које имамо, кроз беспотребно оптерећивање преобимним програмима који нашој деци не остављају времена да обнове утрошену енергију, не дај боже прочитају ишта осим задате лектире, посећују културна дешавања, проводе време са својим родитељима и вршњацима у необавезном друштву.

Зашто ова држава не може да донесе националну стратегију којом би се борила против неповољних демографских кретања и зашто о томе не бисмо могли да слушамо у ударним информативним емисијама као што слушамо о акционом плану сарадње са Хашким трибуналом. Па милион пута више је у медијима поменута Карла дел Понте и шта који министар или политичар чини на спровођењу тог акционог плана, за који узгред речено не знамо ни шта садржи, него проблем нестајања српског народа. Наравно да је овај проблем са Хагом омча око врата српском народу али и ту држава води погрешну политику, која нам наноси огромну штету и посредно утиче на то да се млади осећају несигурно, забринути за своју будућност и будућност своје још нерођене деце којој ће у наследство оставити само дугове и понижавајући положај у односу на друге грађане света.

Област демографије јесте мултидисциплинарна али све док то не подигнемо на ниво државног интереса број 1 тај проблем неће бити решен.

Тренутак је за проглашавање ванредног стања у овој области, јер без деце нема будућности. Ово што нам се дешава и статистички подаци који нам говоре на пет баба долази једна беба да је 20 одсто популације ванбрачних заједница највише већ престарелих нежења, није ли то горе него било која друга елементарна непогода.

Посланик Српске радикалне странке