Вечерас испитно питање за десет

 Наша мушка универзитетска кошаркашка селекција од почетка Игара је деловала као студент који зна за највишу оцену. Вредно спремање испита се исплатило. Домогла се финала, а то је сигурна „деветка” у индексу. Вечерас, у 21 час, добија испитно питање за десет.

Наши су у полуфиналу савладали Израелце са 82:56 (20:21, 27:15, 17:11, 18:9). Противник у борби за злато биће им Руси, који су, мимо очекивања, победили Американце – 69:68 (11:14, 16:20, 22:25, 20:9). „Зборна команда” је водила само двапут – с 2:0 и на самом концу меча. Америчком тиму су биле остале 23 секунде да упути шут за победу, али су се руски играчи сјајно одбранили.

Неподељено је мишљење да је подвиг Руса, који су у последњој четвртини истопили предност противника од десет поена, заслуга селекторске руке Сергеја Белова. Да – то је онај играч легендарног совјетског тима који је у битки за злато на Олимпијским играма у Минхену 1972. остварио бисерну победу против САД (51:50), поготком у звук сирене. Да је америчка студентска селекција била спретна као Совјети онда, можда би Белову напречац освежила сећање на олимпијски финале пре 37 година.

Било како било, Белов професорски води тим који му је поверен. Да ли је тај професор баук? На нашим кошаркашима и стручном штабу је да вечерас покажу да ни једно испитно питање не може да их изненади.

На почетку полуфиналног меча с Израелцима руке су им се ипак знојиле. Подсетили су тада наши на студента који је савладао градиво и сигуран је да не може да падне на испиту, али га је савладала нека трема па никако да самоуверено заблиста. Израелски играчи су смелим продорима користили смушеност наше петорице у одбрани, а вероватно би стекли и већу предност да после усиљених безуспешних шутева наших за три поена нису пале две Алексићеве „тројке”.

У другој четвртини већ, све је легло на своје место. Дошао је до изражаја беспоговорно већи квалитет наших појединаца. Под противничким кошем је блеснуо одлучни Штимац, који у првој четвртини није улазио у игру, а у другој је постигао чак 11 поена. Мачван је и на овом мечу показао да, иако је стасити крилни центар, има меку руку. Његове две „тројке” су утрле пут нашем сигурном вођству (43:35). Можда би залиха била и убедљивија да две-три судијске одлуке, које су изазвале чуђење и бурно реаговање нашег стручног тима, играча и око 8.000 гледалаца, нису деловале као пружени прст посусталом израелском тиму.

У трећој четвртини одсудни су били елегантна „тројка” Бјелице и закуцавање Радуљице (56:44), а у последњој деоници Протић је поготком за три поена увећао залиху нашег тима на 25 разлике (78:53). Била је то рутинска победа за, како рекосмо, „деветку”. Вероватно много пунија Београдска арена него што је била на полуфиналу вечерас очекује игру за највишу оцену.

Дворана: Београдска арена. Гледалаца: 8.000. Судије: Лопес (Португалија), Папапетру (Грчка), Шмит (Немачка).

СРБИЈА: Копривица (за три поена 0-1), Мачван 10 (2-5), Протић 5 (1-3), Бјелица 11 (1-3), Кешељ 4 (0-3), Милошевић 2, Алексић 8 (2-4), Радуљица 10, Симоновић 6 (0-2), Паунић 6 (0-1), Боровњак 5, Штимац 15. Селектор: Кесар.

ИЗРАЕЛ: Ханочи 8, Гур, Кадир 2 (0-1), Мекел 5 (0-4), Наими 25 (0-3), Бен-Чимол 1 (0-1), Охајон 6 (0-1), Нир 5, Ротбарт. Нису играли: Гури, Чубревич, Фархи. Селектор: Еделштајн.