И самоубиство је решење

Таман када су радници „Заставе” напустили улице и тргове и када се помислило да су социјални немири прошлост Крагујевца, овај град и околне општине запљуснуо је талас нових штрајкова.

Радници кожаре „Партизан” први су ушли у борбу за правду, а њихов штрајк глађу остаће упамћен по упорности која их је могла коштати живота и медијским извештајима који су пунили насловне странице и прве минуте информативних емисија. Гладовали су пуних 18 дана, тражећи да се власници фирме и државне службе смилују и заокруже им стаж, који им није био уплаћиван од 2005. „Живи лешеви”, како су их описивали новинари, успели су да се изборе за своје право које им је било загарантовано законом.

Истовремено са овим протестом, априла ове године, у текстилном комбинату „22. децембар” мали акционари су покренули свој штрајк, тражећи поделу фирме, односно исплату 20 одсто капитала, колико им је остало после приватизације. У тренуцима потпуне немоћи и безнађа, слика о радницима спремним да скоче с фабричког крова обишла је целу Србију. Протести у овом предузећу још трају, с тим да више нема тако радикалних потеза.

Уместо да прими путнике, железничка станица у Лапову недавно је постала место заједничког протеста радника „Заставе електро” из Раче и Грађевинско-индустријског комбината „Први мај” из Лапова. Када преговори с пословодством фирми нису уродили плодом, око 300 запослених у оба предузећа заузело је пругу и блокирало важан међународни железнички коридор. Возови су стајали готово два дана, или су били преусмеравани на друге правце, а српска железница је издала алармантно саопштење о штети тешкој седамнаест милиона динара, током 37 сати блокаде.

За разлику од својих колега, запослени у ливници „Ливар” из Тополе брзо су решили свој проблем. У предвeчeрје једног топлог јунског поподнева, они су закључали управну зграду свог предузећа и ту, као таоце, све док се нису договорили, држали и представнике синдиката и директоре фирме. Следeћега дана, око три изјутра, пао је договор о исплати плата које су касниле више месеци.

Радницима „Првог маја” из Лапова, који је пре две године купила „Аутовојводина” из Новог Сада, уплаћене су две плате, а дугује им се још седам. Према процени синдикалних лидера, за исплату зарада и социјални програм за око 150 радника, од укупно 256, потребно је обезбедити готово милион евра. Око 300 радника „Заставе електро” потражује шест плата, око осамнаест милиона динара на име неисплаћених зарада у периоду од 1997. до 2001, као и око 126.000 евра по основу дневнице за обуку и рад у иностранству. Власник ове фирме је трочлани конзорцијум на челу с Ранком Дејановићем, супругом председнице Народне скупштине Славице Ђукић-Дејановић.

Бране Kарталовић