Хрватски филтер за српске музичаре

Горан Бреговић, Брена, Кики Лесендрић, Здравко Чолић, Неда Украден протеклих месеци су без проблема улазили у Хрватску и држали концерте тамошњим љубитељима музике. Али, Цане и његови „Партибрејкерси”, Мики Ристић из „Дарквуд даба” и рецимо Аца Лукас и музичари из „Фолк хаос бенда” морали су да показују силне папире и да откажу наступ док не прикупе и последњу дозволу коју хрватски цариници желе да виде, пре него што их на прелазу Батровци пусте на територију своје државе. Додуше, неколико дана после отказаног наступа у Загребу, Лукас се „наоружан” свим потребним и непотребним документима појавио на истом прелазу и стигао на одредиште – у Славонски Брод где је одржао концерт.

Зашто неки могу, а други не могу? Суштина је у томе што МУП Хрватске нашим музичарима званично дозвољава радни боравак само уколико имају такозвану естрадну визу, коју издаје Савез естрадно-музичких уметника Србије, с обзиром да, према још важећем закону из 1993. године, само он једини има право на то. Али, не увек и не свима. У међувремену је Министарство културе 2004. године објавило одлуку којом даје право и Удружењу музичара џез, рок и забавне музике да издаје лиценце, да би олакшало рад онима који живе од свирања и певања. А у току је и писање новог закона, којим ће, објашњава Предраг Благојевић из Министарства културе, два удружења добити право да издају уверење о стицању статуса самосталног уметника.

(/slika2)Као да су наслутили да ће и овог лета неки наши извођачи бити заустављани на граници Хрватске (гле чуда и ниједне друге земље у окружењу и свету?), представници удружења џезера, рокера и забавњака су се обратили министру културе. Зато је Небојша Брадић средином априла ове године превентивно свом хрватском колеги Божу Бишкупићу написао писмо. У допису је подсетио да већ постоји одлука о томе да је „Удружењу музичара џез, рок и забавне музике одобрено утврђивање својства лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у области културе”. Брадић је уз то замолио да се нашим музичарима зато обезбеди несметан ангажман на територији Хрватске, каже Петар Јабланов, председник синдиката Удружења музичара џеза.

– Кад ресорни колега замоли колегу онда би било нормално да све буде у реду. Ваљда је Министарство културе виша инстанца у односу на Савез естрадних уметника из кога смо ми а и још нека удружења иступили – додаје Јабланов. – Ако се измире сви трошкови према држави, разним ауторским агенцијама, сваки концерт може да се одржи.

– Практично, на граници Хрватске нико не сме да вам тражи било који други папир, ако покажете позивно писмо и документа за инструменте као и гаранцију организатора концерта да ће платити порез – појашњава Петар Јабланов. – Чланство у Удружењу музичара џез, рок и забавне музике омогућава несметано гостовање музичарима свуда по белом свету, чак и у земљама као што су Аустралија, Канада, које су врло строге у погледу дозвола, наравно и целој Европској заједници. У Грчку често људи иду са туристичком или радном визом и потврдом из нашег удружења и свирају. „Рибља чорба” је без проблема с нашом лиценцом отишла у Аустралију, Бајага у Америку… Само на прелазу Батровци, када се иде у Хрватску.

Тако је годишњу чланарину од 4.600 динара у овом удружењу платила и Неда Украден, добила све потврде потребне за потписивање уговора са продуцентским кућама, за концерте, па и оне у Хрватској и без икаквих главобоља ће наступати следећих месеци пред тамошњом публиком.

Али то, рецимо, није радила Лепа Брена, јер она није члан ни савеза а ни удружења џезера, а без проблема је недавно одржала концерт у загребачкој Арени. Чак је међу тридесетак музичара који су јој свирали у оркестру на сцени такозвану дувачку линију предводио Иван Илић, диригент и шеф џез оркестра РТС, који је и председник Удружења музичара џеза, рок и забавне музике.

Ни Горан Бреговић није стајао у реду за дозволе, иако тренутно гостује у Италији, а био је претходно у Опатији, пре тога у Немачкој, Америци... Кики Лесендрић је промовисао нови албум на концерту у Ријеци, планира још неколико наступа у Хрватској.

– Чуо сам да су неким мојим колегама тражили потврду из савеза којим председава Бранимир Ђокић у који се ја никада не бих учланио, макар по цену да престанем да се бавим овим послом. Мислим да би ове повремене компликације на граничном прелазу са Хрватском биле противне документима Европске уније која дозвољавају слободно кретање људи и идеја. Мени је драго да се Србија тога држи. С друге стране ви видите да хрватски певачи и бендови долазе код нас и осећају се као код куће. Зато се ја овде осећам глупо кад видим како они пролазе, а у Хрватској још глупље кад чујем како малтретирају моје колеге. Али зато када пођем у Грчку или Италију, Британију знам да ми је потребна само радна дозвола. Битно је да људи који се баве музиком могу слободно да свирају и да је организатор платио порез. Потврде, савези, удружења – то ништа – тврди Лесендрић.

Музичарима, којима се заломи у смени на Батровцима неки цариник лоше воље који се чврсто држи закона из 1993. године, остаје да закључе да су стварно малерозни. Јер, тај закон се очигледно чешће не примењује него што се примењује и – то само у Хрватској.

Рајна Поповић

-----------------------------------------------------------

Гитариста Динкић прошао као политичар

Шалимо се са Лесендрићем и питамо а да ли су „његовом гитаристи” Млађену Динкићу, који се појавио на концерту у Ријеци, правили проблем у Батровцима. Тих дана српски министар економије је имао сусрете са привредницима у Словенији, па је с друге стране дошао у Хрватску, али смеје се Лесендрић и каже:

– Он је прошао лако, као политичар!