ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ

Брижници и саветодавци обично упозоравају на три беле смрти: со, шећер и бело брашно, а ретко помињу четврту белу смрт, најсмртоноснију – белу кугу. Прве три смрти се тичу појединаца и њиховог односа према здравом животу. Бела куга се тиче целе нације, и о њој би морали понајвише да воде рачуна Власници Власти!

Србија ће бити држава "свих грађана који живе у њој", али Срби ће, док дланом о длан, бити национална мањина у тој држави. Да ли је и то "зацртано" 1776. године, када је тринаест државица стварало САД, и прокламовало: Novus Ordo Seclorum? Индијанци су одлично, каубојски, истребљени, Курдима 1919, на Париској конференцији мира, није дозвољена држава, а Србима данас прети и једна и друга пошаст! Ми Новом Светском Поретку у том послу свесрдно помажемо: гинемо и кад морамо и кад не морамо, а народ се не обнавља. Курди су остали без отаџбине, обескућени. И ми, мало-помало, постајемо бескућници. "Постоје два начина да од човека начините бескућника: један је да му одузмете кућу, а други је да учините да његова кућа личи на било чију другу кућу", каже Томас Фридман, угледни коментатор "Њујорк тајмса", у једном разговору о глобализацији. Обескућују нас на оба начина: одузимају нам део по део отаџбине, и све чине да Србија личи на било коју другу малу и потпуно несамосталну земљу!

Један од начина да се одбранимо јесте да проблем наталитета одмах прогласимо приоритетом над приоритетима! Да се све странке и све партије, све струје и све закулисне снаге, некако договоре о томе. Да свима то буде на првом месту! Да образују Савет Мудраца, који ће предложити начин за опоравак нације! Нека тај савет заседа непрестано, нека размотри све могућности: и бећарски порез, и убеђивање, освешћивање младих, и стварање услова, здравствених и социјалних! И да ја сад не решавам, о свом трошку, нешто што би требало да буде једна од главних обавеза добро плаћених Власника Власти у овој земљи!

Кад сам већ поменуо услове, да испричам случај који нам је деведесетих година, на једном састанку Одбора за заштиту права детета, испричала Ана Коглин, Швеђанка, активиста невладине организације Save the children. Задесила се код Курда у једном логору када се догодило да, у једном погрому, изгину очеви и мајке и остану деца, међу којима је било највише дојенчади, са бакама. Деца плачу, гладна, и баке крену инстинктивно да их привијају на груди, да им забашуре глад. После месец дана те старије жене почну добијати млеко у дојкама, почну дојити децу!

Природа, или Бог, узели су ствар у своје руке.

Нека буде љубави, и нека се роде деца, а Бог ће помоћи да она опстану и постану људи. Пишући Буквар дечјих права питао сам се зашто Уједињене нације нису, бар у једном члану, поменуле и право нерођене деце да буду рођена!? Али, бирократе које су правиле тај закон, не могу да схвате колико је то право важно! Поготово за мале и неразвијене земље каква је Србија. Ако они нису, наше бирократе би могле да се освесте и озаконе и то право! Није то песничка фигура, ни лексичка егзибиција, како су ми неки говорили, кад сам то помињао. То је наш, српски, проблем над проблемима!