Све мање беба

Док своје бебе гурају у колицима дуж На Прикопе, главне трговачке улице у Прагу, Јелена Хејтманкова и њене две пријатељице разнежено разговарају о жељи да имају још деце. Али, иако се тек приближавају 30. години, свесне су да ће се ипак задржати на само по једном детету.
"Деца су данас скупо задовољство, а нема ко ни да их чува – не постоје вртићи и забавишта као када сам ја била дете, а нема ни дадиља", са сетом се Хејтманкова, сада на породиљском одсуству, присећа бесплатног старања о деци из времена комунизма.

Овако "Њујорк тајмс" почиње текст о забрињавајућем дугогодишњем паду наталитета у европским земљама који је сада достигао најнижи ниво у историји. Потенцијални родитељи одлучују се за једно или ниједно дете, а Европљанке, данас образованије него раније и запослене, немају времена за децу која су, како тврде, скупа за издржавање.

Младих све мање

Као последица оваквог тренда, стари континент заиста је постао времешан, јер је младих све мање. Због оваквог демографског модела, у многим земљама на пензионе фондове врши се све већи притисак, док се радна снага смањује.

Успаничена због оваквог развоја догађаја, Европска унија предвиђа да ће до 2030, уколико стопа наталитета не буде већа, у овој заједници бити 20 милиона радника мање. Стручњаци сматрају да ни имиграција из неевропских земаља, што је већ сада крајње спорно питање у већем делу Европске уније, неће попунити празнину чак и ако европске релативно хомогене земље буду вољне да прихвате милионе придошлица из иностранства.

Као шлаг на торту стиже недавни извештај Корпорације РАНД о ниској стопи наталитета у којој се упозорава да ће оваква тенденција имати дугорочне последице и напомиње да би "Европску унију могла да онемогући у остварењу циљева у запошљавању, економском расту и друштвеној повезаности".

Оно што тренутно највише забрињава јесте драстичан пад наталитета у источној Европи. Ту где је комунизам некада бесплатним становима и дечијим додацима стимулисао парове да имају више деце сада су све бенефиције нестале, а трошкови вртоглаво порасли.

Жива тржишна економија младе ставља на муке, јер им сада пружа прилику да се школују и усавршавају у иностранству и граде каријеру, а све то није могућно ни са једним, а камоли са више деце. Због тога је, према подацима Европске уније, у овом делу света најнижи проценат наталитета у свету у историји.

Уместо 2,1 процента потребног да се одржи популација, статистички подаци показују да једна жена у просеку рађа 1,2 детета у Чешкој, Словенији, Летонији и Пољској. Ништа боља ситуација (1,3 детета и мање у протеклој деценији) није ни у Грчкој, Италији и Шпанији.

Политички проблем

Оскудица беба у Европи постаје и политички проблем. Тако је немачки канцелар Ангела Меркел у јуну прогурала пакет иницијатива за помоћ породицама, односно запосленим женама, док је председник Владимир Путин у мају упозорио да је пад руске популације дошао до критичне тачке.

Готово све владе повећавају додатке за бебе. Ове године чешки парламент једногласно је донео одлуку да удвостручи исплате женама које се налазе на породиљском одсуству. Чешко Министарство за рад пре неколико година саставило је програм за подстицање имиграције из Бугарске, Хрватске, Казахстана и Украјине. Предвиђа се да ће у овој земљи у наредних 40 година становништва бити мање за 20 одсто, односно, да ће са садашњих 10 пасти на осам милиона.

Ниједна европска земља 1990. није имала стопу наталитета мању од 1,3. До 2002. било их је 15, и још шест са стопом испод 1,4. Број свог становништва ниједна европска земља не одржава кроз наталитет, а само Француска – са стопом прираштаја од 1,8 – има могућност за тако нешто, наводи се у најновијем извештају ОЕБС-а.

Француска је дуго радила на подстицању стварања великих породица. Недавно је женама понудила око 960 долара месечно током периода од годину дана уколико роде треће дете. Аустријанке три године добијају око 570 долара месечно за рођење првог детета.

Са падом комунизма укинуте су све бенефиције које су добијали млади брачни парови и њихова новорођена деца.

"Услови су се променили и сада је заиста немогуће да се усклади породични и професионални живот", каже професор Јитка Ричтарикова, демограф и саветник чешке владе, која подстиче доношење породичних реформи, као што су субвенције за обданишта и скраћено радно време.

Као и друге земље и Чешка Република обезбеђује дуга породиљска одсуства, углавном три године, тако да мајке могу да се старају о својој деци.

Међутим, плате су мале – иако су недавно дупло повећане, на око 300 долара месечно – а дуго одсуствовање с посла отежава женама да се поново уклопе. Друго дете би потпуно онемогућило младе мајке да се после шест година одсуствовања у потпуности врате на посао.

Зато се одлучују за једно – или ниједно.