Страх од протеривања азиланте тера у илегалу

Берлин, јула –Грађани Србије углавном су нестали из немачке статистике о подносиоцима захтева за азил од када су, пре неколико месеци, подаци о броју ових људи почели да се воде одвојено за Србију и Косово. Већраније су, неколико месеци после проглашења независности, почели одвојено да се региструју подаци за Црну Гору.

Док је пре проглашења независности Косова Србија била обично на првом или другом месту дугачке листе земаља по броју новоподнетих захтева за азил, по статистичким подацимаза период од јануара до маја ове године слика је другачија. У том периоду је 257 људи из Србије затражило азил у Немачкој, те јеона тако садана десетомместу. У мају је 65, у априлу 37 људи из Србије затражило политички азил у овој земљи.

Са смањењем броја „азиланата“ нису се промениле шансе за добијање политичког азила у Немачкој. Од јануара до маја позитивно је решено тек 1,8 одсто разматраних захтева. Када је о онима из Србије реч, стопа повољног решавања равна је нули. Шансу да бар привремено остану у Немачкој имају они подносиоци захтева за азил који у одговарајућој процедури добију заштиту од протеривања. Они у кратким интервалима морају да продужавају привремену дозволу боравка. У Немачкој тренутно живи близу 200.000 људи са овим статусом толерисане особе, а настојања хуманитарних организација и појединих опозиционих странака да издејствују да власти донесу повољно решење којим би био трајно регулисан њихов боравак нису уродила плодом.

Према подацима Савезног уреда за миграцију и избеглице за 2007. годину, док су се подаци о азилантима водили заједно за Србију и Косово, међу подносиоцима захтева за азил из Србије 37 одсто јеАлбанацаи 43 одсто Рома, док је Срба било 2,5 одсто. Немачкехуманитарне и организације за људска права које брину о азилантима којима прети опасност од протеривања су најузнемиренијезбог судбине Рома, пре свега Рома са Косова. Јер, њих у завичају, који у великом броју случајева уопште и не познају, чека највећа неизвесност.

Недавно је немачки савезни парламент, Бундестаг, гласовима владајуће конзервативно-социјалдемократске коалиције и опозиционих либерала одбацио захтев левице, који су подржали и зелени, да се суспендује спровођење одлуке о протеривању избеглица на Косово. Речје превасходно о Ромима и Ашкалијама са Косова којих у Немачкој, како процењују хуманитарне организације, има око 30.000. Унмикје недавно на владу Косова пребацио овлашћења у вези саповраткомизбеглица из иностранства, а систем преиспитивања услова за њихов повратак, према наводима представника невладиних организација у Немачкој, није више тако опсежан. Уговор о реадмисији су Берлин и Београд потписали 2002. године.

Из Немачке је протеклих година у Србију протеривано по неколико стотина људи, али су масовне депортације, каквих се прибојавају хуманитарне организације,изостале. Медији повременоизвештавају да власти усред ноћи упадају у станове онихкоји треба да буду протерани и њих и њихову често малолетну децу одводе до притвора,одакле их затим пребацују на аеродром и у земљу одакле потичу.

Немачке невладине организације већ годинама успевају својим акцијама да постигну да проблем азиланата и њиховог протеривања из Немачке буде стално присутан у јавности. Крајем прошле године су највећи листови и електронски медији извештавали о случају породице Идић чију је судбину у књизи „Можда чак и веома“ описала 19-годишњакћерка Семра.

Ова интегрисана ромска породица, чија су се деца (поред Семре, још и Мерима, Весна и Едијан) родила у Немачкој, дуги низ година се, како се детаљно описује у Семриној књизи за коју је предговор написаонобеловац Гинтер Грас, борила против протеривања и планираног смештања у једно од сиромашних ромских гето-насеља по Србији. Уз помоћ Католичке и Протестантске цркве, које су у више наврата пружиле уточиште Идићима и после одлуке Вишег управног суда у Диселдорфу, случај је решен – али само делимично повољно. У Србију је протеран отац породице, амајка и деца остали су да живе легално у Немачкој – и да се боре за његов повратак.

Снежана Богавац