Осуђени Милан и Средоје Лукић

ХАГ – Хашки трибунал је осудио Милана Лукића на доживотну казну затвора, а Средоја Лукића на 30 година затвора због злочина над Муслиманима у Вишеграду 1992-94. године.

Судско веће председавајућег Патрика Робинсона прогласило је Милана Лукића (42) кривим по свим тачкама оптужниче, за спаљивање најмање 119 муслиманских цивила, већином жена, деце и стараца, у две куће у Вишеграду у јуну 1992. године, и за убиства 12 муšкараца на обали Дрине, једне жене у Вишеграду и мучење несрпских притвореника у логору Узамница.

Средоје Лукић (48) проглаšен је кривим за помагање и подржавање спаљивања најмање 59 цивила у виšеградској Пионирској улици, 14. јуна 1992. године, и убистава на обали Дрине и мучења у Узамници. Судско веће је утврдило да није доказано да је Средоје Лукић био присутан, ни учествовао у спаљивању 60 Муслимана у вишеградском насељу Бикавац 26. јуна 1992. године.

Спаљивање живих муслиманских цивила, у чему је Милан Лукић играо кључну улогу, судија Робинсон је назвао „најгорим делом против човечанства” на крају 20 века.

Лукићи - за које се у оптужници наводи да су били лидери паравојне формације зване „Бели орлови”, „Четнички осветници” или „Обреновачка група” - били су оптужени за виšеструка убиства - укључујући и спаљивање 140 живих муслиманских жена, деце и стараца - прогон, истребљење, нехумана дела и окрутно поступање према муслиманским цивилима у Вишеграду и околини 1992-94. године.

Суђење Лукићима који су рођаци, почело је 9. јула 2008. године, а међу 40 сведока оптужбе биле су и особе које су преживеле спаљивање.

Судско веће заврšне речи оптужбе и одбране саслуšало је 20. маја ове године.

Милан Лукић је ухапšен у августу 2005. у Аргентини, а Средоје Лукић се Трибуналу добровољно предао 14 септембра те године. У првом појављивању пред судијом, обојица су изјавила да нису криви.

Окружни суд у Београду је Милана Лукића у одсуству осудио на 20 година затвора због отмице и убиства Муслимана из прибојског села Сјеверин 1992.

-----------------------------------------------------------------------

Векарић: Пресуда Лукићима - правда за жртве

БЕОГРАД – Портпарол српског Тужилаштва за ратне злочине Бруно Векарић је пресуде Хашког трибунала Милану и Средоју Лукићу за злочине над муслиманима у Вишеграду од 1992. до 1994. оценио као „правну победу Сержа Брамерца и његовог тима” и „правду за жртве”.

„Милан Лукић, који је осуђен на доживотну затворску казну, у историји ових наших несрећних ратова остаће упамћен по томе што је спаљивао живе жене, децу и старце, и по другим свирепим злочинима”, рекао је Векарић агенцији Танјуг.

. Векарић је нагласио да се Србије давно определила према Лукићу на тај начин што му је изречена максимална казна за један део злочина које је учинио у то време. Он је подсетио да је Лукић 15. јула 2005. године у одсуству осуђен у Окружном суду у Београду на 20 година затвора за злочин у Сјеверину, када је 22. октобра 1992. године из аутобуса отето и убијено 16 путника Муслимана.

Према мишљењу Векарића, пресуда Хашког трибунала је „на неки начин и правда за жртве и јасна порука да се овако нешто никада више не сме поновити”.

Хашки трибунал је данас поред Милана Лукића за злочине у Вишеграду осудио и Средоја Лукића на 30 година затвора.

--------------------------------------------------------------------------------

Брамерц задовољан пресудом Лукићима

ХАГ – Главни тужилац Серж Брамерц задовољан је казнама које је Хашки трибунал изрекао Милану и Средоју Лукићу, саопштило је тужилаштво у Хагу.

„Тужилац је задовољан том пресудом због тога што она одражава тежину почињених злочина и одговорност оптужених. Тужилац посебно признање одаје жртвама које су се јавиле и сведочиле на овом суђењу”, пише у изјави коју је пренела Брамерцова представница Олга Кавран.

Судско веће председавајућег Патрика Робинсона (Патрицк) прогласило је Милана Лукића (42) кривим по свим тачкама оптужниче - за спаљивање најмање 119 муслиманских цивила, већином жена, деце и стараца, у две кухце у Вишеграду у јуну 1992, као и за убиства још 12 мушкараца на обали Дрине, једне жене у Вишеграду и мучење несрпских притвореника у логору Узамница.

Средоје Лукић (48) проглашен је кривим за помагање и подржавање спаљивања најмање 59 цивила у вишеградској Пионирској улици, 14. јуна 1992. године, као и мучења у Узамници.

Судско веће је утврдило да није доказано да је Средоје Лукић био присутан и учествовао у спаљивању 60 Муслимана у вишеградском насељу Бикавац, 27. јуна 1992. године.

Спаљивање живих муслиманских цивила, у којем је Милан Лукић играо кључну улогу, судија Робинсон је назвао „најгорим делом против човечанства” на крају 20. века.

Ти страшни злочини, назнацио је судија Робинсон, издвајају се по безобзирности, окрутности, бруталности и умишљају у „дугој историји нехуманог поступања човека према човеку”.

Образлажући пресуду, судија Робинсон је рекао да је ван разумне сумње доказано да је Милан Лукић, са својим људима, убио петорицу Муслимана на обали Дрине, 7. јуна 1992. године, а затим још седморицу мушкараца које је извео из фабрике Варда, три дана касније.

По речима судије Робинсона, доказано је и да је Милан Лукић са својом паравојском, 14. јуна 1992. године, прво опљачкао, а затим затворио најмање 70 муслиманских жена, деце и стараца у кућу Адема Омерагића у Пионирској улици у Вишеграду.

Доказима је потврђено да су теписи у кући били натопљени запаљивом течношћу и да је Милан Лукић убацио експлозивну направу и затворио врата. Просторија у којој су били цивили букнула је, а Милан Лукић пуцао је на све који су покушали да побегну кроз прозоре, наглашава се у пресуди. Лукић је проглашен кривим за смрт 59 цивила.

Средоје Лукић учествовао је, такође, у пљачкању, претресу и смештању цивила у кућу, али није доказано да је запалио ватру или пуцао на цивиле. Судско веће прогласило га је, стога, кривим за помагања злочина, зато што је знао шта ће се цивилима десити.

Пресудом је утврђено и да је Милан Лукић исти злочин поновио две недеље касније, 27. јуна 1992. године у насељу Бикавац, када је спалио најмање 60 муслиманских цивила.

Преживелу Зехру Турјачанин, која је сведочила, судско веће је назвало „тужном и трагичном, али херојском особом”.

Судско веће је Средоја Лукића ослободило кривице за овај злочин, утврђујући да није доказано да је он био присутан на Бикавцу критичне вечери.

Средоје Лукићо осуђен је и за помагање и подржавање мучења Муслимана притворених у логору Узамница.

Милан Лукић проглашен је кривим по 21 тачки оптужнице - за прогон, истребљење, вишеструка убиства, нехумана дела и окрутно поступање према муслиманским цивилима у Вишеграду и околини 1992-94. године.

Та дела су квалификована као злочин против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.

Средоја Лукића судско веће је осудило, по седам тачака оптужнице, за помагање и подрзавање прогона, нехуманих дела, убиства и окрутног третмана.

Суђење Лукићима, који су рођаци, почело је 9. јула прошле године, а међу 40 сведока оптужбе биле су и особе које су прежвеле спаљивање.

Судско веће завршне речи оптужбе и одбране саслушало је 20. маја ове године.

Милан Лукић је ухапшен у августу 2005. у Аргентини, а Средоје Лукић се Трибуналу добровољно предао 14 септембра исте године. У првом појављивању пред судијом, обојица су изјавили да нису криви.

Окружни суд у Београду је Милана Лукић у одсуству осудио на 20 година затвора због отмице и убиства Муслимана из прибојског села Сјеверин 1992. године.