Музеј Вука и Доситеја затворен

БЕОГРАД – Музеј Вука и Доситеја затворен је за посетиоце због радова на санацији међуспратне конструкције, а када ће културно благо које чува опет бити доступно јавности биће познато тек после стручне процене величине оштећења, изјавила је Танјугу управница музеја Љиљана Чубрић.

У години у којој обележава 60 година постојања најпосећенији Музеј у Београду, кога највише походе ђаци и студенти, дочекао је да запослени у њему спасавају живу главу, рекла је Чубрић.

Она је објаснила да је дрвени патос, односно таваница у тој мери попустио да су људи у Музеју морали да га подупиру дрвеним гредама и гвозденим шипкама, како су знали и умели, истичући да цео Музеј вапи за реконструкцијом.

У изложбени део Музеја данас ће бити исељени канцеларија управника и библиотека са више од хиљаду књига, међу којима су и оне штампане пре 1850. године и које су под заштитом државе као културно добро.

Сутра или прекосутра би стручно лице из специјализоване установе која се тиме бави требало да дође и да процени о каквом оштећењу је реч. На основу тога биће познато да ли ће међуспратна конструкција бити санирана делимично, или у целини рекла је Чубрић.

Напоменувши да је јесенас пао један потпорни стуб у двориште, на сву срећу без последица, јер се у том тренутку у њему налазило око 150 деце, управница је додала да Музеј већ дуже време чека на темељну реконструкцију.

Чубрић је додала да је већ одавно урађена комплетна техничка документација за ту реконструкцију која подразумева изолацију влаге, реконструкцију крова, зидова који су већ подбули, ојачање темеља, јер зграда делом окренутим ка дворишту тоне. За све то потребно је око 50 милиона динара, али, како је са огорчењем приметила управница Музеја, на списку приоритета овог и претходних сазива Министарства културе којима су се обраћали, увек има нешто прече.

Чубрић је додала да им је до сада искрена брига и помоћ једино стизала од челних људи општине Стари град на којој се Музеј налази.

Подсећајући да је здање из 1739. године у коме се музеј налази културно историјски споменик, који представља једини примерак типичне турске градске куће сачуване на Балкану, Чубрић сматра да би држава требало да покаже већу бригу за њега.

Поготово, додала је управница музеја, када се има у виду његов историјски значај, јер је у тој кући од 1809. до пропасти Другог српског устанка 1813. године радила Велика школа, прва српска просветна установа намењена вишем образовању.

Одлуком Владе НР Србије из 1949. године основан је и у њу усељен Музеј Вука и Доситеја, посвећен двојици великана српске културе, просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика, Вуку Караџићу.

У приземљу куће у Госпорар Јевремовој улици је стална поставка посвећена Доситеју и чине је прва издања његових књига, преписка, портрети и скулптуре. На спрату је музејска поставка посвећена Вуку Караџићу која садржи његове личне предмете као и оне који су припадали породици и кћери Мини, портрете који су рађени према живом узору, прва издања његових књига и архивску грађу.

Таваница, односно стари дрвени патос зграде која је због своје архитектонске и историјске важности сврстана у категорију културно-историјских споменика од изузетног значаја, издржала је обележавање два века од повратка Достеја у Србију и 220 година од рођења Вука током 2007. године. Тек што се „изашло” из јубилеја здање које вапи за целокупном реконструкцијом попустило је под теретом година и недовољне бриге, уз наду запослених да се за комплетну обнову неће чекати нека нова годишњица.