Не представљам само Бошњаке

Расим Љајић је политичар који је највише напредовао у протеклих седам година у Србији. У овом тренутку обавља пет функција. Министар је рада и социјалне политике, председник координационог тела за југ Србије, председник националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом, потпредседник Управног одбора ФК Партизан и председник Санџачко-демократске партије. Ипак, Љајић се као одговоран и модеран политичар прво исказао док је био министар за људска и мањинска питања. То министарство не постоји откад не постоји савезна држава са Црном Гором.

– Наравно да постојање таквог министарства није мера или показатељ поштовања људских и мањинских права. Уосталом, ретко која европска земља има такво министарство па је степен поштовања ових права на врло високом нивоу. Ипак, код нас се то показало као добро и, не зато што сам ја био министар, већ заиста мислим да није било време за укидање тог министарства. Сада сва министарства, све институције треба да раде на стварању друштвене климе у којој ће се заиста водити рачуна о људским и мањинским правима.

Који је ваш утисак, да ли су мањине у Србији 2007. године интегрисане у друштво и државу?

Тешко је мерити степен интеграције. Ипак, мислим да могу да кажем да су мањине у политичком смислу потпуно интегрисане. У неким областима то није могло ићи тако брзо, на пример још увек у полицији и правосуђу нису адекватно заступљене али то је процес који је покренут и у коме треба очекивати резултате.

Да ли сте као припадник мањинске заједнице задовољни постојећим законским решењима и колико има проблема у њиховој примени?

Увек постоји проблем са применом али мислим да је овај Закон о заштити националних мањина у великој мери примењен. Постоје наравно области где он није заживео али негде јесте, као на пример кад су у питању национални савети. Мањкавости има што је и нормално јер ово је почетак. Па нема пуно земаља које уопште имају националне савете. Дакле, огромни помаци су учињени. Постоје извештаји европске комисије у којима се опет наглашава да је Србија направила значајан напредак на пољу људских и мањинских права и то нико не може да оспори.

Ипак када говоримо о политичкој интеграцији, утисак је да се однос великих, државотворних и мањинских странака у великој мери своди на трговину?

То постаје модел политичког понашања свих странака. Мањинске странке су ту у врло специфичном положају. Јер, ако мањинска странка није у власти онда је тешко да она свом народу који репрезентује нешто и учини. Онда постоји реална опасност да ти ваши бирачи инклинирају ка странкама које чине власт и које могу да им реше проблеме. То је рецимо случај на последњим изборима када је велики број гласача странака војвођанских Мађара гласао за ДС, Г17 плус и ЛДП.

Знајући то, можемо ли онда уопште говорити о идеологији странака националних мањина?

Све мање идеологије играју улогу. Мањинска странка рачуна да ће изгубити ако није у позицији да властитим бирачима понуди нешто после избора. То странка која је у опозицији тешко може да приушти. И отуда толика потреба да се по савку цену буде уз власт. И зато ту идеологија и политички програми више не играју битну улогу.

Ипак, практично све странке националних мањина су десничарске и националистичке?

СДП није десничарска странка. Ја лично сам социјалдемократа. Али, ни ми не потиремо тај национални елемент већ покушавамо да пронађемо баланс између националног и грађанског, као што покушавамо да пронађемо баланс између нашег припадања држави Србији и нашег припадања бошњачкој заједници. И то јесте тешка позиција. Али, мислим да је за мањину и најкоректнија.

Да ли то значи да мањинска странка тешко може да опстане без национализма на терену на којем делује?

Да, могло би тако да се каже мада је СДП ту заиста специфичан. Јер, ми полако излазимо не само из тог регионалног оквира него и из уско бошњачког концепта јер код нас има пуно припадника ромске заједнице. Чак мислим да ћемо ускоро имати више гласова ван Санџака него у самом Санџаку који је наша база. И ми смо у том погледу другачији од других мањинских странака које се базирају само на свој округ и само на свој национални корпус. И зато немам дилему да ћемо ускоро бити најјача, мањинска странка у Србији.

Зашто нисте проверили колико сте јаки? На прошле изборе изашли сте на листи Демократске странке иако је постајао природни праг за мањине. Самостално сте можда могли да добијете неки мандат више?

И ја мислим да би добили више. Почетни договор са ДС-ом је био да идемо одвојено а после да правимо коалицију. Али, затим су нека истраживања показала да би за ДС било значајно да идемо на њиховој листи и ми смо то прихватили јер заиста имамо одличну сарадњу са њима. Уосталом, сам број мандата није најважнији.

Пошто сте изабрани на листи ДС-а имате ли мању слободу у парламенту него мањинске странке које су самостално ушле у Скупштину? И будући да сте у Београду сарађивали са ДСС-ом, а у Новом Пазару и са радикалима можете ли да упоредите однос ове три велике странке према странкама мањина?

Истина је да наша слобода није толико велика и да не можемо да наступамо као представници Бошњака. Али, СДП и ДС повезује идеолошка блискост. ДСС има другачији концепт јер они знају да не могу да рачунају на мањинске гласове. Ту имате класичан пример у Санџаку. Да није било ДСС-а Угљанина више не би било у политичком животу. Коцкице су се поклопиле, нешто је зависило од та његова два гласа и онда је ДСС чинио бројне уступке које њему не значе ништа а СДА је то спасло. Што се тиче радикала гледано чисто трговачки сматрам да би они били спремни највише да понуде мањинама. Немам никакве сумње у то. Пре свега због њихове националистичке прошлости коју би тако могли да оперу.

Колико је далеко тај дан када ће Томислав Николић владу састављати сабирајући и гласове мањина?

Сматрам да би за Србију добро било да се СРС трансформише у странку десног центра која неће доводити у питање европске перспективе Србије. Јер, не можемо занемаривати чињеницу да за ту странку гласа највећи број људи у Србији. Мислим, да сарадња са СРС-ом на локалном нивоу не би ни сада требало да представља проблем али да је на централном нивоу још увек рано за то.

Колико ваша Санџачко-демократска странка испашта због ваших других функција? Нисте често у Новом Пазару?

Гледам да ту потешкоћу претворим у предност. Јер, моје друге обавезе су шанса за друге људе. СДП није моја приватна компанија. Ако ја морам све да радим као што је до сада био случај онда таква странка не треба ни да постоји. То што ја нисам свакодневно у Новом Пазару је прилика да промовишемо нове људе, нове кадрове. Верујем, да ће они ту прилику искористити.