Србија против олимпијског победника

Американци су нам прошле године два пута загорчали живот у одбојци. Први пут у финалу Светске лиге у Рију, 27. јула, када су нас победили с 3:1, а други пут у четвртфиналу Олимпијских игара у Пекингу с 3:2. Други пораз је, дабоме, болнији, јер нам је ускратио прилику да се боримо за медаљу.

Вечерашња победа у „Београдској арени” (20,30 ч), првог дана финалног турнира Светске лиге, не би нам, разуме се, вратила изгубљено, али много би значило да на обе плећке положимо олимпијског шампиона. Додуше, ни то не јемчи коначни успех. Примера ради, пре готово тачно годину, 23. јула, такође првог дана турнира у Рију, наши одбојкаши су савладали Американце с 3:0. Ипак, ако би сада били бољи од противника, који је можда и неочекивано високо узлетео прошле године, сигурно би то, што се вере у себе тиче, био огроман капитал.

У односу на прошлогодишње саставе наш је готово непромењен, док су Американци остали без тројице можда и најважнијих играча (Бол, Приди и Милар), а и без селектора (Новозеланђанин Мекачон). Ипак, то не значи да је тас већ претегао на нашу страну.

– Овде је тренутно шест најбољих репрезентација на свету. Свако је дошао да победи, па то исто желимо и ми. У врло само јакој групи, али се надамо да ћемо да остваримо оно што жели цела Србија. За то ћемо дати све од себе. Немамо никакав притисак изузев оног који улога домаћина и овакво такмичење сами по себи намећу, – рекао је наш селектор Игор Колаковић.

Нови амерички селектор Ален Најт с оваквим размишљањима дочекује финални турнир Светске лиге:

– Мислим да је боље преузети екипу која је на врхунцу, него да је обрнуто. Истина, остали смо без неких играча, али су ту они који су осетили сласт победа и та култура је остала у тиму. Србија је јака, уз то и домаћин, док је Русија такође врло тежак противник. Ипак, надам се да ћемо да уђемо у полуфинале, а потом и у финале. Ми смо на почетку пута који траје четири године и мислим да можемо да сачувамо место за које смо се изборили.

Минулих година се готово није постављало питање ко ће бити први. Бразил је млео све пред собом: 2002. светски првак, 2003. победник Светске лиге и освајач Светског купа, 2004. први у Светској лиги и олимпијски победник, 2005. опет најбољи у Светској лиги, 2006. наставио владавину у Светској лиги и сачувао титулу светског првака, 2007. опет без премца у Светској лиги и Светском купу. А онда се 2008. оклизнуо, а где би другде, него тамо где је пророцима најтеже да се докажу – код куће. У Светској лиги у Рију изгубио је од Американаца у полуфиналу, а онда и од Руса у окршају за треће место, док је у Пекингу савладао све препреке изузев последње и опет су САД биле кобне, овог пута у финалу.

– Дочекао само коначно турнир на коме нисмо фаворити – рекао је бразилски селектор Бернардо Резенде коме због једне неуспешне сезоне нису извукли фотељу. – У квалификацијама смо били у лакшој групи, па ћемо овде да видимо колико вредимо у овом тренутку.

Рекло би се да је Бразилу и на финалном турниру упала секира у мед, јер је у групи с Кубом и Аргентином. Резенде их је похвалио, као и остале, али...

– Веома смо задовољни што смо се нашли на финалном турниру – рекао је Хавијер Вебер и то што је рекао није пука фраза као код других селектора, јер је ово први пут да Аргентина стигне у овакво друштво, а узгред ту се нашла, јер је Србија као домаћин по том основу на финалном турниру, а не као победник групе. – Можда неко мисли да нисмо дорасли осталим противницима, али даћемо све од себе да уђемо у полуфинале.

Кубанци годинама стварају и играче и репрезентацију и поред великих тешкоћа. Њихов селектор Самјуел Блеквуд је уочи мечева у Београду рекао:

– За нас је велики успех што смо дошли на финални турнир. Било је тешко у квалификацијама против Бугарске и Русије, али смо успели и то нам даје наду да можемо да уђемо у полуфинале.

На челу руске репрезентације је Италијан Данијеле Бањоли, који ју је овде довео кроз иглене уши – као најбољу од другопласираних екипа по групама:

– За разлику од осталих селектора мени је први пут да водим репрезентацију, па све ово видим другачије него до сада. Сматрам да мој тим има снагу да уђе у полуфинале и имам потпуно поверење у њега, иако су овде најбоље екипе на свету.

Сви се, дакле, надају да ће ући у полуфинале, али тамо нема места за све. Оно што може да се верује селекторима на реч је да ће у „Београдској арени” бити врхунска одбојка.

Иван Цветковић

-----------------------------------------------------------

Да ли је европска одбојка у кризи

На финалном турниру Светске лиге биће само две репрезентације из Европе. Србија је то право стекла као домаћин, мада би и без тога, као победник групе доспела међу шест најбољих, док је Русија ушла на мала врата – захваљујући томе што је имала најбољи учинак од свих другопласираних екипа. На питање да ли је то европска одбојка у кризи њихови селектори су имали различито виђење.

– Ово показује да је Европа очигледно у кризи. Амерички континент има двоструко више представника од ње – казао је Бањоли.

Колаковић, међутим, на проблем гледа дубље:

– Не бих журио с таквим закључком. Ово је тренутно стање, јер је дошло до смене генерација, што је природно после олимпијских игара.