Знање на дисковима рачунара

Базе знања представљају складишта информација – меморисано знање. Базезнања се формирају већ на самом почетку развоја цивилизације. Напредак цивилизацијепочиње од сумерских записа на глиненим плочицама које представљају прве збиркезнања. Збирке рукописа на папирусу из античког доба, са познатом Александријскомбиблиотеком, били су основна база знања за европску културу. Инке су оставилезагонетне записе на ужадима везивањем чворова на одређеним растојањима. Светскеметрополе новог доба се такмиче бројношћу библиотекарских јединица штампанихзаписа. Огромне количине знања данас се записују на магнетним и оптичкимдисковима рачунара.

Знање од наставника или из база знања преноси се се до ученика директно илипреко преносних медија помоћу информационих и комуникационих технологија.

Савремене информационе и комуникационе технологије омогућавају пренос великеколичине знања, великим брзинама, кроз слободни простор или кабловски на великедаљине.Код телекомуникација главни циљ је веран и потпун пријем информација.

Основни проблем представљају шумови који ометају веран пријем сигнала – носиоцаинформација. И код процеса учења циљ је практично исти, али су проблеми пријема ипамћења, односно прихватања информација код ученика далеко сложенији него кодтелекомуникационих пријемника. Без улажења у анализу проблема учења и поучавањатреба се сетити да се за предају знања често каже ширење или сејање знања, штосугерише да процес преноса знања није без губитака.

Образовне технологије као област информационих и комуникационихтехнологија првенствено користе сигнале звука и слике.

Звук је механички талас кроз гасовиту, течну и гасовиту средину који преносиосцилације учестаности од 20 до 20.000 херца које се човек детектује чулом слуха. Звукје, као преносник сигнала, важан за прикупљање информација, оријентацију икомуникацију живих бића и човека.

Слика представља просторну расподелу светлости рефлектоване од посматранихобјеката или сцене, као и од светлости која пролази кроз нехомогени провидни објекат.

Човек, као и већина животиња, поседује чуло и систем за перцепцију, обраду имеморисање слике. Већ од рођења дете учи да разликује и разуме слике. Први човековизаписи су у виду слика. Предшколска деца цртају пре него што науче да пишу. Цртежи ислике на зидовима пећина настале су пре писма. Захваљујући систему за меморисање ипрепознавање слике су изузетно важне за процес комуникације и учење.

Сигнали звука и слике су основни носиоци података. Сигнали звука имајупредност за комуникацију ноћу и када пријемник звука није видљив, док је предностслике у информационом капацитету сигнала слике и што и без кодовања може дасадржи већу количину података од сигнала звука.

Звук и слика се кодују и на тај начин се генеришу сигнали који представљајуматеријализоване носиоце података, односно информација.

Кодовање је процес представљања података и скупа података – информацијаодређеним симболима. Кодовање се врши у специјализованим уређајима – кодерима. Имозак живих бића обавља кодовање. Кодовањем, које се одвија у људском мозгу, звучнисигнали за комуникацију, који се генеришу помоћу плућа, гласних жица и уснешупљине, преводе се у – говор.

Говор је начин комуницирања људи помоћу кодованих звучних сигнала. То јеосновна и најчешћа комуникациона технологија коју људи користе.

Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија, Београд