Тражим само чисту и топлу воду

Зрењанин – „Ја сам по нарави упоран и кад нешто желим онда не жалим труда да то и остварим. Сваког дана тренирам шест-седам сати. То је велики напор, жртва и одрицање, али хоћу да обарам рекорде”.

Тако говори Иван Ленђер, деветнаестогодишњи двоструки јуниорски светски шампион у пливању, учесник Олимпијских игара у Пекингу прошлог лета и велика узданица српске експедиције на наредним Играма у Лондону.

Зрењанински делфин, како су га због стила и лакоће којом осваја метре у базену, овде прозвали, по много чему је карактеристичан, а највише по својој скромности. И кад је стекао статус једног од најперспективнијих светских пливача, остао је тих и повучен младић, веран свом зрењанинском окружењу, без обзира на услове који су далеко испод светских стандарда. Тренира у затвореном базену који прокишњава, а на отвореном се, пре његовог уласка у воду због тренинга, може купати цео град. Овог лета у њему се вода не греје, па кад пар дана пада киша и нема сунца, температура воде је и до пет степени хладнија од оне која се спортистима препоручује.

– Не тражим ништа друго осим чисте и топле воде и минималних услова да тренирам – каже Иван Ленђер.

Често му ни они нису доступни, али нема везе, пливачки бисер остаје овде. Са пет година ушао је у базен и почео да вежба ватерполо, а онда га је његов први тренер Ђерђ Штефковић усмерио на пливање и са осам година је почео да тренира у Пливачком клубу Пролетер. Ту је стекао најбоље пријатеље, оне који се памте цео живот. Мада их због честих путовања све ређе виђа они су и даље ти који га држе у Зрењанину. Није толико ни важно што некад вода није топла, што је морао неколико месеци, на тренинге два пута дневно, да путује у Кикинду, јер се реновирао овдашњи базен. Није прихватио примамљиву понуду да пређе у Хрватску и плива за њихову репрезентацију. Одбио је и позив Мајкла Ботона, ранијег Чавићевог тренера, да пређе у Америку. Није искористио ни могућност да оде у Енглеску где му живи отац. Зрењанин је за њега нешто више и веће.

– Мислим да доприносим настојањима да се у овом граду за спорт учини што више како би следећим генерацијама било лакше. И биће им лакше јер се, рецимо, поред осталог, наговештава градња новог базена – каже млади пливачки ас.

Схвата да га све више стимулише обавеза него младалачка љубав према спорту. Цени што му је стипендијом омогућено да са мајком живи без материјалних стресова. Никада није ни уживао у изобиљу, детињство му је било лепо, али зна и за оскудице. Вежбање је напорно, али већи му је проблем мањак слободног времена. Не излази често. Тренинзи су му сваког дана и то први од седам сати ујутро. Треба бити одморан и испаван, јер се код врхунских спортиста један непроспавана ноћ тешко надокнади. Не воли око себе никакву помпу и то су Зрењанинци приметили. Излази са најбољим пријатељима који у јавности ништа не значе.

– Морам признати да не волим популарност и све оно што она са собом носи. То су неки протумачили као да не волим новинаре. Ја једноставно хоћу третман просечног грађанина. Ја сам „скроз обичан момак”, нећу да сам изнад других и волим да ме таквог какав јесам сви људи и виде.

Тренутно нема девојку, а волео би да има дужу везу, а то је у врхунском спорту скоро немогуће. Уствари, имао је и дуге везе и велике љубави, а оне су прекинуте договором.

– Не желим да ико због мене пати, а ако је девојка са мном у вези то је неминовно. Стално сам на путу и онда обоје испаштамо. И то је цена коју морамо да платимо и то је једна од наших жртава – каже младић који поцрвени кад му се напомене да га због атрактивног изгледа девојке ипак стално опседају.

Уочи самог одласка на Светско првенство које се од 26. јула до 2. августа одражава у Риму, где му се пружа прилика да на медаље јуриша у конкуренцији сениора, Ленђер у свом стилу, избегава било какве прогнозе.

– Најтеже је одржавати форму. Имао сам успеха на Медитеранским играма. Ништа не могу обећати осим да ћу дати све од себе – каже борац са стотинкама секунди.

Без погледа на семафор он зна своје време после трке, толико је утрениран. Не боји се ни времена ни противника, а једино што не може нико да има под контролом то је здравље. Само да га оно послужи и да нема повреда.

Ђ.Ђукић