Дух заједништва и јака воља

Наш ватерпло је толико јак да никакве промене – ни химне ни земље – не могу да га одвоје од злата. Ипак, осећало се да је за српске ватерполисте играње за Србију и интронирање химне "Боже правде" био посебан изазов. После дуго времена видели смо да једна наша репрезентација на победничком постољу пева химну, а то су чинили и многи на трибинама, од председника Србије Бориса Тадића и премијера Републике Српске Милорада Додика до неких млађих навијача.

Мађари су после доделе медаља џентлменски сишли с постоља и један по један честитали и нашим репрезентативцима и Шпанцима на освојеној бронзи. Наши играчи су затим с пехаром направили победнички круг али им ни то није било довољно да смире своје емоције па је тако и после двадесетак минута стрелац једног од најлепших голова у финалу Вања Удовичић још био "ван себе" поред базена:

– Требаће нам неко време да схватимо шта смо урадили. Без обзира на осцилације у финалу заслужено смо победили. Ово је тријумф колектива. Већ смо досадни кад као папагаји понављамо причу о нашем победничком менталитету али ми смо заиста рођени победници. Ову атмосферу и овај дух заједништва градили смо годинама. Честитам саиграчима, стручном штабу, руководству Савеза, навијачима и свима осталима који су нам помогли да ово остваримо. Срце ми је пуно. Ово смо урадили за Србију.

Селектор Дејан Удовичић је пре свега рекао да су "његови момци направили сјајну ствар". Затим је подсетио да је наша репрезентација последњих месеци била принуђена на "престрајавање" после разлаза са Црном Гором и да је и он сам део новина које су се десиле:

– Без разлога смо дошли у ситуацију да на тежи начин победимо у финалу. Познато је шта се све догађало у последња четири месеца, да је тим доживео неке промене, али доказао је да није изгубио на квалитету. Драго ми је да је Србија почела златом, драго ми је због свих ових навијача. Имамо 15 играча који у свако доба могу један другога да замене.

Упитан да прокоментарише изјаву мађарског селектора Кемења који је на "скривен" начин критиковао суђење, Дејан Удовичић је рекао:

– Изузетно поштујем Мађаре. На њих је можда утицао Бирошев изостанак. Кемењијев коментар могу да схватим само као припремање терена за Светско првенство. Честитам мојим играчима и свима који су нам помогли.

О чему сте размишљали када су Мађари водили са 5:2?

– У том тренутку нисам размишљао ни о чему. Тај резултат није био плод добре игре Мађара већ наше деконцентрације. Пресудила је физичка спремност и квалитет играча.

Један од јунака финала Филип Филиповић, чија је левица два пута севнула у тренуцима кад смо стизали и престизали Мађаре, појавио се у прес-сали с победничким пехаром. Спреман и за озбиљен одговоре и за неке духовите опаске:

– Ниједном нисам изгубио од Мађара. На почетку смо сами себе увели у клопку. Ипак, показали смо да наш тим поседује јаку вољу и јединство. Код 5:2 за њих у очима мојих саиграча нисам видео ни најмању сумњу, нити сам код публике осетио страх од пораза.

Затим је Филиповић одговорио на питање да ли се уплашио кад су четворица наших играча били искључени:

– У једном тренутку кад сам бацио поглед ка клупи видео сам само нашег физиотерапеута и још неког... Нисмо се уплашили. То је само пробудило инат у нама.

Александар Шапић, најбољи стрелац 27. европског шампионата, био је осуђен да од почетка треће четвртине буде само гледалац. Промуклим гласом дао је прву изјаву:

– Ово је најтежи финале у мојој каријери јер сам малтене пуне две четвртине провео на клупи. Кад престанем да играм сигурно нећу бити тренер јер су за седење на клупи потребни челични живци. Да смо испоштовали договор пре меча не бисмо се оволико мучили. Ипак, показали смо да смо бољи од Мађара. Праве екипе побеђују и кад не блистају. Пресудило је наше јединство и јака воља. Трећи пут смо узастопце прваци Европе а имамо и светску титулу. Као што сам пре две године, после финала Олимпијских игара у Атини, рекао да су Мађари заслужено победили, сада кажем да смо ми заслужили злато. Хвала свима који су били уз нас, хвала медијима и публици. Против Мађара преокренути са 2:5 на 8:6 није нимало лако. То могу само велики тимови. Сад Мађари имају комплекс од нас.

Шапић се нашалио на свој рачун кад је причао о томе како је његово искључење деловало на српски тим:

– Мој излазак је натерао саиграче да се прену. Можда је било боље да сам одмах изашао из игре...

Најбољи стрелац шампионата Шапић и најбољи играч Кашаш, некадашњи саиграчи из италијанске Савоне, водили су жестоку борбу у базену. У размени удараца (неки су били и далеко изнад воде) наш играч се боље снашао. После меча Кашаш му је пришао и показао ожиљак на лицу, али су се ипак загрлили и изљубили. Шапић је остао загонетан кад су га питали шта му је Кашаш рекао после меча:

– Кашаш ми је честитао. Поменуо ми је и неку ситуацију из игре...

Кемењијева јадиковка је била повод да неки новинари све саговорнике на прес-конференцији питају да дају коментар на ту изјаву. Шапић о томе каже:

– Мађарски селектор је познат по својим психолошким играма, али му честитам што је успео да препороди мађарску репрезенацију. Овом својом изјавом покушава од сребра да направи злато...

--------------------------------------------------------------------------

Срце ми је пуно због "Боже правде"

– истиче Александар Шапић који није ништа осећао према старој химни

Када се завршила прес-конференција Александар Шапић је узео микрофон да би рекао нешто што га нису питали:

– Ово што ћу рећи јесте мишљење 99 одсто нашег тима. Први пут је за нас свирана химна "Боже правде" што је за мене велика ствар. Срце ми је пуно. Према старој химни нисам ништа осећао. Сада су ме прошли жмарци и испунио ме је понос. Поново се осећамо као народ. Надам се да ћемо имати прилику често да слушамо нашу химну. Сад знам како је страним спортистима које сам виђао како плачу док слушају своју химну и како из њих извире ерупција емоција. Сад сам и ја то осетио и због тога сам неизмерно срећан.

--------------------------------------------------------------------------

Мађарски селектор о финалу

Ес-ем-ес поруке о суђењу

Денеш Кемењ рекао да не жели да коментарише суђење али да је потврду свог мишљења о томе добио преко телефона

Мађарски селектор Денеш Кемењ се толико трудио да остане достојанствен, али се из њега отео глас детета које је незадовољно што је васпитачица од две исте јабуке њему дала мању:

– Никада не коментаришем суђење, поготово кад изгубим. Рећићу само да сам непосредно после финала на мобилном телефону добио неколико ес-ем-ес порука које потврдђују мој утисак. Али то су приватне поруке и не бих да их откривам...

Ипак, није заборавио да пружи руку противнику:

– Честитам Србији. Меч је био изузетно тежак, грешило се на обе стране. Мом тиму немам шта да замерим јер је одлични играо свих 10 дана. Трудићемо се да извучемо неке поуке из овог финала и да јачи дочекамо наредна такмичења.

Упитан зашто није играо један од најбољих мађарских играча Петер Бирош, Кемењи је одговорио:

– Бирош није играо због повреде. Увек кад неки добар играч недостаје а меч се изгуби, то је прилика да се каже да би све било другачије да је он играо. Зато не бих да коментаришем Бирошев изостанак.

И на крају опет о Србији и – евентуалној освети...

– Србија традиционално има сјајну ватерполо школу. Ми у Мађарској немамо клуб као што је Партизан који стално избацује добре играче. Кад сам склопио уговор са мађарским Савезом зацртао сам као циљ освајање златне медаље на Олимпијским играма у Пекингу.