Неоснован страх од миграција

Међународне миграције веома се добро прилагођавају условима глобализације. Временом се обим миграција повећава, у њихове токове укључују се мигранти из све већег броја земаља. Наговештавање нове фазе у оквиру европских миграција почело је рушењем Берлинског зида 1989. и падом тоталитарних режима у државама средње и источне Европе. Ширењем ЕУ крајем прошлог и почетком овог века „миграциони простор” између истока и запада, истока и југа у исто време се појављује и као простор порекла и простор пријема, транзита и циркулације. Земље из којих се раније углавном исељавало (Италија, Португалија, Пољска, Турска) сада постају и земље у које се усељава.

С друге стране, међународне миграције током деведесетих постале су једно од кључних питања унутрашње и спољне сигурности земаља ЕУ. Неоснован страх од прекомерног прилива радне снаге из нових земаља чланица Уније и могућег наглог раста илегалних миграција, које би унеле пометњу и прекомерни притисак на тржиште рада, био је подстакнут догађајима непосредно после пада Берлинског зида – када је више од милион људи мигрирало са истока на запад (иако су то били углавном припадници немачких етничких мањина који су се уз подршку Немачке усељавали у ту земљу). Поред тога, велики прилив избеглица са простора бивше Југославије на почетку деведесетих појачао је убеђење о немогућности предвиђања миграционих токова. То је додатно утицало да се на различитим нивоима власти у ЕУ створи, како се често наводи, „атмосфера кризе” и покрену „ксенофобичне реакције” које су довеле до заузимања јачег одбрамбеног става, односно увођења рестриктивних имиграционих закона, као што су режим азила или шенгенска платформа.

Током деведесетих потврдило се, међутим, да су страховања од прекомерних миграција из бивших комунистичких земаља била потпуно неоснована и да се почетни миграциони талас (чији главни покретачи и нису били економски разлози) касније није поновио. Страх од прекомерног прилива младог и радно способног становништва, као што се догодило током шездесетих и седамдесетих година прошлог века, и даље постоји. Упркос ригорозним правним „механизмима контроле”, миграциони токови радне снаге усмеравају се ка подручјима у којима постоји потреба за рад досељеника. Али за разлику од времена када су имигранти тежили да се трајно населе у земљи имиграције, данас све више прибегавају новим видовима привремених и циркуларних миграција, као и стратегијама сталне мобилности, чији је циљ да се поправи финансијска ситуација породица у домовини, али и да се у нову средину не емигрира за стално.

У нашем случају, сам чин стављања Србије на „белу” шенген листу неће битно променити емиграционе трендове, јер ове визне олакшице и не подразумевају могућност добијања радних виза. Укидање туристичких виза може, међутим, значајно да допринесе повећању покретљивости, нарочито младих, образованих и стручних категорија становништва. Проширење могућности да млади и образовани људи лакше одржавају контакте са својим вршњацима и колегама из околних земаља и стичу нова знања може само да допринесе развитку Србије. То, такође, може допринети стварању друштвене климе да што више младих, који би желели да оду, ипак, одлучи да остане у земљи или се врати и настави каријеру у Србији.

Приближавање Европској унији на различите начине води ка стабилнијој социјалној, економској и политичкој ситуацији у земљи, што такође може значајно да утиче на смањивање емиграционих трендова. Стога, главни путеви супротстављања исељавању младих треба да се граде кроз стварање повољнијих услова за школовање, запошљавање, рад и грађење каријере и решавање стамбеног питања. То нарочито треба имати у виду, јер већина развијених земаља, како европских, тако и прекоморских, дуже време континуирано спроводи различите мере за привлачење и задржавање што већег броја младих, талентованих и образованих људи. С обзиром на то да знање постаје један од главних носилаца даљег економског напретка, развијене земље теже да направе што повољнији систем за визне олакшице, за добијање радних дозвола, као и да услови школовања и стипендирања младих који углавном долазе из мање развијених земаља буду бољи.

*Институт друштвених наука, Центар за демографска истраживања