„Мучањска шницла”

Недавни одлазак у Ивањицу, кратка шетња парком и хук водопада на Моравици, аутоматски су, бар на кратко у заборав бацили предходне тешке дане на врелом београдском асфалту. Само окружење обећавало је пуно, а наставак путовања до Катића (22 километра) сваким наредним километром потврђивало је због чега је годинама уназад, овај крај на надморској висини од 1.000 метара једно од главних одредишта све већег броја домаћих и страних туриста.

Куће кречене у бело, покривене каменим плочама, старе и по 200 година дочекаше нас у самом центру вароши подно Мучња. Преко пута у потпуном контрасту, али итекако у складу са природним окружењем модерна грађевина – Пансион Обрадовић.

Након срдачног дочека и освежења на тераси, Небојша, најмлађи Обрадовић показао нам је ресторански део са посебном трпезаријом за (пансион) ручавање у којој је смештена библиотека са позамашним бројем књига.

Обилазећи смештајни део у одмору смо накратко прекинули Олгу Бурговић и Калојевић Ђорђа, госте из Београда који овде бораве четврти пут. Природа, одличан смештај и љубазност домаћина, Светлане, Војина и Небојше потпуно су их освојили. Као пензионери имају времена на претек, тако да су после мора, „свратили” у Катиће на двонедељни одмор. Како нам је Олга рекла, иако су мало стрији, лепо једу, али то после потроше у шетњи. Брали су малине, ишли у боровнице, а успут убрали и понеку шумску јагоду, цвеће, повремено ишли у Ивањицу...

Гости хоће садржај

Туристичку понуду Катића употпуњује реновирани хотел „Логос” капацитета око 70 кревета, у сендвичу између Обрадовићевих објеката. Обрадовићи имају укупно 40 кревета. Пун пансион по особи у двокреветним и трокреветним собама кошта 22 евра у динарској противвредности за одрасле, деца до пет година бесплатно, од 5 до 12 година имају 50 посто попуста. Дневни најам апартмана у брвнарама је од 36 (две особе) до 85 евра (5-7 особа). Ове цене подразумевају и боравишну таксу, осигурање, јутарње послужење (домаћа кафа, слатко, ракија), излет возићем на Мучањ, коришћење бицикла и базена. Обрадовићи госте воде на излет на Увачко језеро (двосатна вожња чамцима посебно се плаћа), а по жељи и до Студенице, Пријепоља и манастира Милешева.

– Гости хоће садржај и ми се трудимо да им боравак максимално испунимо, а заузврат имамо „поновљена путовања”, јер је много оних који овде долазе чак четири пута – каже Војин Обрадовић.

– На неких 200 метара одавде имамо право сеоско домаћинство са шталом (говеда, овце), пластеницима са поврћем, тако да наши гости могу да гледају али и да учествују у свим сеоским пословима. Ту је и пет ари малињака у којима су до пре неки дан могли да беру малине, надовезује се Небојша на Војинову причу док нам показује изузетно сређено двориште иза главног објекта. Љуљашке за децу, фонтана са рибицама, лежаљке, базен, кабинаме за пресвлачење указују да домаћини о сваком детаљу воде рачуна. Ту је и мапа Катића, односно „стаза здравља”са дужином обележених стаза за шетњу по околини.

Брвнаре у густој боровој шуми

Мало изнад пансиона, ушушкане у густој боровој шуми су брвнаре (монтажне куће тип Голија 64) са апартманима за најам од 50 до 90 метара квадратних. Сви апартмани поседује модерно опренљене кухиње и трпезарије као саставни део дневног боравака којим доминира камин. Дрвено степениште води у спаваће собе, а свака просторија има сопствену терасу пара вредну за уживање у четинарској шуми.

Између њих заједнички роштиљ и мини пекара, где се уз роштиљ рађају нова познанства. Кад смо већ код хране, ваља нагласити да Обрадовићи припремају домаћу храну. Порције су обилне, а заштитни знак су„мучањска шницла”и „пекарски кромпир на Тиосављев начин” по рецепту старог угоститеља, деде Тиосава. „Микине крофне” спремају се по бакином рецепту....