Брак због „папира”

Различити су мотиви за улазак у брачне воде. Неко се за тај корак одлучи због тога што је лудо заљубљен, неко јер „друга страна” може да му пружи лагодан живот, појединци због доласка принове на свет, док неко то уради тек зато што околина сматра да тако треба – јер биолошки сат откуцава. Има и оних који на „луди камен” стају јер их породица „притиска”, али и оних који се одједном уплаше да ће остати сами до краја живота, па појуре да брже-боље ухвате последњи воз мислећи да ће на тај начин пронаћи срећу. Али, ту је један од најчуднијих мотива који приморава да се изговори судбоносно „да” – за неке девојке и младиће удаја и женидба ради добијања одређеног држављанства представља једино решење да би отишли у жељену земљу и добили „папире”.

О томе се не прича јавно да се планови не би изјаловили и да они који су кренули негде на овакав начин „трбухом за крухом” не би били кажњени и враћени назад. Ипак, чињеница је да има и те како много оних који помишљају да повуку управо овакав потез. Увек ме је занимало како људи пристану да живе у таквом лажном браку? И колико та шарада може да потраје? Један од одговора дала ми је другарица Јаца из Чачка, која се у иностранству удала да би могла тамо да остане.

– Са тим човеком живим само формално, као другови смо, а ја му отплаћујем одређену суму новца сваког месеца за то што се оженио са мном. Када све дажбине исплатим, ништа ми од плате не остане, али издржаћу још годину дана, колико ће нам брак трајати, а онда добијам „папире” и могу да радим шта хоћу – објаснила ми је Јаца суштину њеног брачног живота.

Искуства наших људи који су после ратова одлазили у бели свет и тражили „прилике” са којима ће накратко моћи да уплове у брачну луку говоре да су се у већини случајева провели као боси по трњу. Мушкарцима се догађало да су се њихове супруге „са папира” заљубљивале у њих и да су после тешко добијали разводе, а женама да су њихови привремени мужеви покушавали да измаме још више новца него што су се у почетку договорили.

Међутим, као у филму „Зелени картон”, који на неки начин представља симбол венчања због папира, али из кога се рађа права љубавна прича, има случајева за које се може рећи да су се на чудан начин спојили. Али – да су временом схватили да су рођени једно за друго. То ми је потврдила и познаница Сања, из околине Пожаревца, која је преко огласа дошла до мужа ради добијања боравишне визе. Сада је пресрећна, имају двоје дивне деце и мисли да је срећа у несрећи што их је судбина спојила на овај начин.

– Наш брак опстаје. Моји су га лепо прихватили иако је странац, а и његови родитељи немају ништа против мене – тврди Сања и додаје да је свесна да је многи овде осуђују због избора партнера на овај начин, али да нико ко није био у сличној ситуацији, кога мука и сиромаштво нису притерали на такве кораке, не може да је разуме...