Страх од измишљене опасности

У тексту под насловом „Да ли киша пада само у Војводини”, на страни 14, у среду, 22. јула 2009, у „Политици” аутор г. Зоран Аврамовић саопштио је непотпуне и утолико нетачне информације о Радио Телевизији Војводине. Г. Аврамовић се легитимише кад каже: „Они који стручним оком посматрају медије тешко да не запажају одређена национално-идеолошка значења у програму о коме је реч” (РТВ). Запазио је да се једна од информативних емисија РТВ назива „Војвођански дневник”, а не „Дневник РТ Војводине”. Г. Аврамовићу смета што „војвођански” сугерише територијалност и неку врсту имена за националност, а онда подсећа да на програму РТС-а нема „Српског дневника” него има „Дневник РТС”. „Српски дневник рачуна на српски народ, а РТС на грађане Србије”, каже г. Аврамовић. У ствари он сугерише да РТВ има везе са војвођанском нацијом и да – следствено – служи интересима војвођанске нације. Како г. Аврамовић не даје никакве чињенице које би могле оправдати његово узнемирaвање због назива „Војвођански дневник”, не наводи доказе о постојању војвођанске нације (народа), из текста г. Аврамовића тешко је друго закључити сем да му се не свиђа придев „војвођански”, што је његова тотално приватна ствар.

Г. Аврамовићу се не свиђа што је на РТВ „највише информација о Војводини, а када је реч о вестима о раду разних органа власти, онда је у главној улози председник ИВ Војводине”. О укусима не вреди расправљати, али битно је да је Закон о радиодифузији – изгласали су га слободно изабрани представници слободних грађана Србије – предвидео постојање два јавна сервиса, од којих је један РТВ, као регионални медијски сервис коме је наложено да прати све што је повезано са интересом и интересовањем грађана Војводине. О интересима грађана Војводине, на основу Устава, у складу са Законом о надлежностима покрајине, брине покрајинска администрација чији је значајан састојак и председник покрајинске владе. Закон обавезује РТВ да пажњу пре свега посвећује регионалним и локалним појавама, догађајима и личностима, што јесте главни разлог за њено постојање. Из текста г. Аврамовића може се стећи утисак да он не симпатише превише г. Пајтића, али и то је његова ствар. Док је г. Пајтић председник војвођанске владе биће на екрану РТВ, као што ће то бити неко други кад, једног дана, у складу са правилима парламентарног режима, заузме место г. Пајтића.

То што се у временској прогнози РТВ види само мапа Војводине, што „неодољиво подсећа на дневник Црне Горе” није доказ да се у Војводини дешава било шта што би било слично догађајима у Црној Гори који су претходили црногорској сецесији. Зле слутње и инсинуације г. Аврамовића не доказују ништа. Војвођанска нација не постоји, Извршно веће Војводине и РТВ не припремају сецесију Војводине и о томе је разговор излишан јер се не може водити на основу аргумената којих нема. А „гледалац који из Кикинде хоће да путује у Ниш, или Краљево”, за кога се г. Аврамовић боји да неће „знати да ли да понесе кишобран” зато што је гледао временску прогнозу РТВ са картом Војводине, решиће свој проблем једноставно: погледаће прогнозу на РТС-у и кренути на пут.

Грађанима Војводине уставни и правни поредак омогућава да неке своје интересе остваре у републици, а друге у покрајини, као што им даје могућност да гледају РТС, уопште и РТВ, посебно. Г. Аврамовић се позива на улогу критичке јавности да би ојачао свој захтев да се смање права Војвођана, што је необично јер се чиниоци критичке јавности обично залажу да се права и слободе повећају. Необично је и да се у име критичке јавности шири страх од измишљене опасности.

главни и одговорни уредник РТВ