Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Берза гура „Тигар”

Синиша Крнета

Не постоје никакве законске или административне сметње којима би Београдска берза онемогућавала компаније чијим акцијама се тргује на домаћем тржишту да истовремено потраже инвеститоре и на другим берзама.

Напротив, српска берза подржава такав чин пословне храбрости и вере у сопствени квалитет, какав испољава прва листирана компанија „Тигар” из Пирота, исказујући намеру да своје акције котира и на Бечкој берзи.

Јер, на тај начин, како за наш лист наглашава Синиша Крнета, директор Сектора пословних операција на Београдској берзи, компаније које би се осмелиле да тестирају своју атрактивност и на домаћем и на страним тржиштима капитала истовремено подстичу тамошње инвеститоре да обрате пажњу на српско тржиште капитала и на друге успешне емитенте чијим акцијама се тргује „у локалу”.

Уз то, с очекиваним развојем српског организованог тржишта није искључено и да Београдска берза постане атрактивна локација за трговање цертификатима о депозиту неких страних, пре свега успешних регионалних компанија. Јер, овакав вид трговања хартијама једног емитента на неограниченом броју берзанских и ванберзанских тржишта је регулисан тзв. МИФИД директивом, па се тако, примера ради, акцијама и цертфикатима о депозиту гиганта мобилне телефоније „Нокије” тргује на чак 77 тржишта.

Компаније које одлуче да страним инвеститорима „оду на ноге” и њихови акционари требало би да знају да се на страним тржиштима не би трговало њиховим акцијама већ специфичним новоемитованим власничким инструментима базираним на акцијама који се зову цертификати о депозиту (ГДР – Глобал Депоситарy Рецеипт), објашњава наш саговорник.

Ти цертификати се у домаћем Централном регистру књиже као новоемитовани капитал одређене номиналне вредности подељен на цертификате о депозиту обележене ЦФИ кодом различитим од онога којим се обележавају обичне акције издавалаца.

Конкретније, ако „Тигар” жели да се листира на некој страној берзи, попут Бечке, трансакције њиховим новоемитованим капиталом у цертификатима о депозиту би биле салдиране у аустријској институцији у којој се воде власници над тим специфичним хартијама од вредности које њиховим поседницима гарантују иста права као и акције.

То значи да се наше институције не баве салдирањем тих трансакција, нити имају увид у власничку структуру тог дела наменски емитованог капитала домаће компаније за пласман у иностранству, већ је то посао оног тржишта на којем се обавља промет овим „квазиакцијама”.

Једина обавеза коју емитенти намерени да дуално листирају свој акцијски капитал имају према домицилној берзи јесте да је претходно о томе обавесте.

Ово није мера администрирања коју намеће Београдска берза, већ на тај начин свака домаћа берза обезбеђује значајну информацију за потенцијалне инвеститоре о томе где и по којим ценама све могу да тргују капиталом одабране компаније чијим акцијама се тргује на домицилном тржишту, наглашава Крнета.

При томе валута у којој се салдирају трансакције цертфикатима о депозиту зависи од тржишта на којем се тргује (евро, долар, фунта...).

Примера ради, акцијама Хрватских телекомуникација се тргује на Загребачком тржишту, а њиховим цертфикатима о депозиту на још десет тржишта, међу којима на берзама у Лондону и Франкфурту.

Ипак, како истиче Крнета, највећи обим промета тим папирима у првој половини ове године остварен је на домицилној Загребачкој берзи (око 130 милиона евра), док је истовремено на страним тржиштима вредност промета цертификатима о депозиту хрватског „Телекома” била око 20 милиона евра.

Ваља знати да дуално листирање отвара могућност ценовних арбитража, односно различитих цена за акције на домаћем и цертификате на страним тржиштима. Шароликост у ценовницима је, захваљујући електронској размени и доступности података са разних берзи у такозваном реалном времену, у доброј мери маргинализована. То значи да инвеститори који буду куповали цертификате на депозите „Тигра” у Бечу ће плаћати, односно продавати, те власничке папире по ценама које теже да буду једнаке онима на Београдској берзи.

Весна Арсенић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.