Берза гура „Тигар”

Не постоје никакве законске или административне сметње којима би Београдска берза онемогућавала компаније чијим акцијама се тргује на домаћем тржишту да истовремено потраже инвеститоре и на другим берзама.

Напротив, српска берза подржава такав чин пословне храбрости и вере у сопствени квалитет, какав испољава прва листирана компанија „Тигар” из Пирота, исказујући намеру да своје акције котира и на Бечкој берзи.

Јер, на тај начин, како за наш лист наглашава Синиша Крнета, директор Сектора пословних операција на Београдској берзи, компаније које би се осмелиле да тестирају своју атрактивност и на домаћем и на страним тржиштима капитала истовремено подстичу тамошње инвеститоре да обрате пажњу на српско тржиште капитала и на друге успешне емитенте чијим акцијама се тргује „у локалу”.

Уз то, с очекиваним развојем српског организованог тржишта није искључено и да Београдска берза постане атрактивна локација за трговање цертификатима о депозиту неких страних, пре свега успешних регионалних компанија. Јер, овакав вид трговања хартијама једног емитента на неограниченом броју берзанских и ванберзанских тржишта је регулисан тзв. МИФИД директивом, па се тако, примера ради, акцијама и цертфикатима о депозиту гиганта мобилне телефоније „Нокије” тргује на чак 77 тржишта.

Компаније које одлуче да страним инвеститорима „оду на ноге” и њихови акционари требало би да знају да се на страним тржиштима не би трговало њиховим акцијама већ специфичним новоемитованим власничким инструментима базираним на акцијама који се зову цертификати о депозиту (ГДР – Глобал Депоситарy Рецеипт), објашњава наш саговорник.

Ти цертификати се у домаћем Централном регистру књиже као новоемитовани капитал одређене номиналне вредности подељен на цертификате о депозиту обележене ЦФИ кодом различитим од онога којим се обележавају обичне акције издавалаца.

Конкретније, ако „Тигар” жели да се листира на некој страној берзи, попут Бечке, трансакције њиховим новоемитованим капиталом у цертификатима о депозиту би биле салдиране у аустријској институцији у којој се воде власници над тим специфичним хартијама од вредности које њиховим поседницима гарантују иста права као и акције.

То значи да се наше институције не баве салдирањем тих трансакција, нити имају увид у власничку структуру тог дела наменски емитованог капитала домаће компаније за пласман у иностранству, већ је то посао оног тржишта на којем се обавља промет овим „квазиакцијама”.

Једина обавеза коју емитенти намерени да дуално листирају свој акцијски капитал имају према домицилној берзи јесте да је претходно о томе обавесте.

Ово није мера администрирања коју намеће Београдска берза, већ на тај начин свака домаћа берза обезбеђује значајну информацију за потенцијалне инвеститоре о томе где и по којим ценама све могу да тргују капиталом одабране компаније чијим акцијама се тргује на домицилном тржишту, наглашава Крнета.

При томе валута у којој се салдирају трансакције цертфикатима о депозиту зависи од тржишта на којем се тргује (евро, долар, фунта...).

Примера ради, акцијама Хрватских телекомуникација се тргује на Загребачком тржишту, а њиховим цертфикатима о депозиту на још десет тржишта, међу којима на берзама у Лондону и Франкфурту.

Ипак, како истиче Крнета, највећи обим промета тим папирима у првој половини ове године остварен је на домицилној Загребачкој берзи (око 130 милиона евра), док је истовремено на страним тржиштима вредност промета цертификатима о депозиту хрватског „Телекома” била око 20 милиона евра.

Ваља знати да дуално листирање отвара могућност ценовних арбитража, односно различитих цена за акције на домаћем и цертификате на страним тржиштима. Шароликост у ценовницима је, захваљујући електронској размени и доступности података са разних берзи у такозваном реалном времену, у доброј мери маргинализована. То значи да инвеститори који буду куповали цертификате на депозите „Тигра” у Бечу ће плаћати, односно продавати, те власничке папире по ценама које теже да буду једнаке онима на Београдској берзи.

Весна Арсенић