Етно кућа на Гувништу

На месту Гувниште, са кога поглед „пуца” на беле висова Дурмитора и непрегледне шуме борова, бреза и пашњаке Црног врха отворена је етно кућа која ће бити центар сеоског туризма у овом крају. У сутерену етно куће отворена је радионица старих заната, а просторије на спрату предвиђене су за уметнике, народна окупљања и етно поставку, која је попуњена предметима које су некада користили мештани овог краја. У поткровљу су апартмани за смештај туриста.

Етно кућа је саграђена од борових брвана, греда и дирека, прекривена је шиндром од лучевине. За етно кућу од 300 квадратних метара прикупљено је 100 кубика резане грађе која се месецима сушила у витловима, на киши, ветру и сунцу. Отварање етно куће само је један од пројеката који треба да подстакне развој овог села са око 300 житеља. Камена Гора је позната по својим густим четинарским шумама, ливадама пуним разноврсних лековитих трава и чистом планинском ваздуху, има чак 96 извора питке воде.

Н. К.

------------------------------------------------

Светибор – култно дрво

Тајна староседелаца Камене Горе заувек је остала у срцу бора

(/slika2)На ивици простране висоравни, изнад села Камена Гора, расте величанствени бор за који мештани кажу да је стар 400 година. Према легенди, преци житеља Камене горе дошли су у ове крајеве пре 350 година. Претходни становници су напустили планину педесетак година пре њиховог доласка, а разлоге због којег су то учинили навели су у поруци коју су оставили у рупи у бору. Рупа је затворена чепом, а смола и годови су учинили своје. Тајна староседелаца Камене Горе заувек је остала у срцу бора. Људи с планине уважавају ово култно стабло и ни шишарку са њега не би скинули. Верује се да боравак испод његових крошњи води духовном прочишћењу и телесном исцељењу.

Н. К.

--------------------------------------------------

Уместо црних сиве еколошке тачке Србије

Применом националног класификационог система загађених локација у најсивље зоне спадају: РТБ Бор – Бор, Велики Кривељ, Церово, поједини погони Зорка – Шабац,ТЕНТ Б – Обреновац,Рудници у Мајданпеку, Костолцу, Косовској Митровици, Љубовији и Зајачи (Лозница)

Некада су петице добијали они који су небо бојили црном бојом дима из фабричких димњака, будући да су фабрички димњаци били синоним прогреса и индустријског развоја, када сеније много водило рачуна о заштити животне средине и очувању природних ресурса.

(/slika3)Ипак, највише се о „еколошким црним тачкама“ у Србији говорило након истраживања последица бомбардовања из 1999. године на животну средину (од стране Уједињених нација, међународних и српских стручних институција). Тада су идентификоване четири „еколошке црне локације“: Панчево,Бор,Нови Сад и Крагујевац. У периоду од 1999. до 2004. године Програм Уједињених нација за животну средину је са 12,5 милиона долара допринео чишћењу ових локација у Србији. Након ових активности је закључено да се Крагујевац и Нови Сад више не могу сматрати „еколошким црним тачкама“, иако многобројни проблеми заштите животне средине и даље постоје. Тако је 2002. године решен потенцијално велики проблем пиралена складиштеног у Баричу.

У оквиру међународне „Иницијативе за безбедност животне средине“, чије су активности започеле у региону 2003. године, идентификоване су „еколошке црне тачке из рударских активности“: загађење у Бору услед рударских активност, Крупањ– Велики Мајдан, Мајданпек, рудници Колубарског басена и Косовски рудници. У оквиру истраживања УН и Велики бачки канал код Врбаса, сврстан је у проблем животне средине највише категорије.

Применом националног класификационог система загађених локација у најсивље зоне спадају: РТБ Бор – Бор, Велики Кривељ, Церово, поједини погони Зорка – Шабац,ТЕНТ Б – Обреновац,Рудници у Мајданпеку, Костолцу, Косовској Митровици, Љубовији и Зајачи (Лозница). Постоје студије које идентификују највеће фарме и пољопривредна газдинства, који значајно оптерећују квалитет река и животну средину својим негативним утицајима.

Поред ових ”индустријских еколошких црних тачки”, код појединачних пројеката израде стратешких процена утицаја на животну средину и зонирања простора, идентификују се „инфраструктурне еколошке црне тачке“ од саобраћаја, употребе чврстих и неквалитетних горива за грејање, дивљих депонија, нетретирања комуналних отпадних вода, загађења прекомерном буком и друго. У ову категорију спадају по неким оценама Београд, НовиСад и Ниш, као градови носиоци урбаних проблема животне средине.

Успостављање система заштите животне средине, изградње механизама, институција и образовање људи да спроводе усвојене законе из области животне средине допринеће томе да у наредној деценији Србија остане са тек по којом још увек нерешеном „сивом еколошком тачком“.

Проф. др Анђелка Михајлов