Вишак незапослених, али и запослених

У проценама о томе да ли ће наши млади приближавањем Србије Европској унији настојати да пронађу своја радна места ван граница земље, треба поћи од чињенице да је стопа незапослености ове генерације код нас једна од највиших у Европи (46 одсто) и да се годинама не смањује. Због светске економске кризе и смањених инвестиција мали су изгледи да ће ускоро бити нижа. Штавише, тренутно се боримо да сачувамо постојећа радна места, док је за већину послодаваца запошљавање нових радника у другом плану.

Узрок томе су, пре свега, домети наше приватизације. Већина нових власника приватизованих предузећа не испуњава своје уговорне обавезе у вези са новим инвестицијама. Да је инвестиција било, било би и нових радних места.

Управо у овим приватизованим предузећима сада имамо штрајкове, јер запослени нису примали плате, у просеку, по седам-осам месеци, нису им ни уплаћивани доприноси за пензијско и инвалидско осигурање. Да невоља буде већа, у великом броју колектива нови власници имају право и да отпуштају раднике, јер је истекао период од две-три године у којем то по уговору није било могуће. И ослободили би се нови власници, вероватно, тих вишкова, али је проблем у томе што нису измирили финансијске обавезе према запосленима.

Све то показује да су могућности запошљавања младих у Србији мале, и поред пружене шансе приправницима – укупно њих десет хиљада – да по веома повољним условима дођу до првог радног места.

Без нових инвестиција, кад је о запошљавању реч, неке битније промене нису реалне, а и тада треба да прође бар неколико година да би привредна активност добила већи замах.

Сматра се иначе да су странци заинтересовани за улагања у Србију због разних олакшица које им обезбеђују држава и локална самоуправа, а и због јефтине и стручне радне снаге. Наша радна снага није, међутим, више толико стручна јер у последњих петнаестак година у њено усавршавање углавном није улагано. Зато мислим да би Србија требало да формира посебан фонд из којег би се финансирала обука запослених. Преко националне службе запошљавања финансирамо обучавање незапослених, али мислим да би требало на исти начин да улажемо и у запослене.

Из тог угла – какве су перспективе младих из Србије да се запосле у земљама ЕУ? За најстручније кадрове врата су увек и свуда отворена, али не верујем да ће оним мање стручнимприближавање Европи донети много веће шансе за запошљавање. и у развијеним земљама расте незапосленост, тако да су и оне мање заинтересоване за нашу радну снагу, поготово ако та радна снага није довољно оспособљена за модерне технолошке процесе. Зато је наша обавеза да обучавамо радну снагу и припремамо је за нове послове и инвестиције, док ће они најбољи вероватно и даље одлазити из земље. За високообразоване који оду у иностранство треба, међутим, стварати амбијент како би се после извесног времена вратили, јер је Србија највећа земља у региону с релативно великим тржиштем, тако да интерес за инвестирање мора да постоји, а инвестиције ће у великој мери довести до решавања проблема незапослености, развоја инфраструктуре, па и оживљавања привреде у неким општинама. На југу Србије у некима од њих сада не ради ни једно привредно предузеће – или су под стечајем или су приватизације биле неуспешне. У те крајеве треба улагати како би одласци у иностранство, па и миграције унутар земље из неразвијених ка развијенима биле бар смањене.

Помоћник министра за рад