ЕУ и САД за укључење Балкана у Европу

БРИСЕЛ – Европска унија спрема нови „замајац” за процес уграђивања у чланство земаља Западног Балкана и на јесен би требало да се исказивањем нове политичке воље, а можда и новим инструментима придруживања, јасно потврди да ЕУ не одустаје од тог циља.

Како су агенцији Бета пренели званичници у Савету министара ЕУ, Европској комисији и дипломате у Бриселу, сви партнери у европској двадесетседморици сматрају да европску перспективу Западног Балкана треба поново истаћи можда посебном политичком декларацијом или закључима Савета министара ЕУ.

То снажно подржавају и САД, јер су у Вашингтону убеђени да ће то веома допринети стабилности целог Европе.

Према дипломатским изворима, раније се размишљало и о организовању новог сусрета министара ЕУ и Западног Балкана ("Солун 2").

Сада се изгледа неке земље, а највише Италија, залажу за састанак највиших званичника ЕУ и САД, на којем би се додатно утаначило и потврдило да је „неопозиво уграђивање Западног Балкана у Европу”.

Брзи поступак у кандидатури Исланда за чланство у ЕУ је био повод да се, посебно на заседању шефова дипломатија Уније, у понедељак у Бриселу, сви у ЕУ сагласе око потребе да се пруже опипљиви докази снажења стратегије чланства за Западни Балкан.

Како су Бети пренели званичници у Европској комисији, „нови замајац уграђивању Западног Балкана је замишљен првенствено тако да се не створи осећај код земаља тог региона да их ЕУ било како гура у страну с обзиром на то да је Исланду дато 'зелено светло' за изгледне преговоре о чланству”.

Уједно, „Европска комисија и чланице ЕУ би желеле да цео процес ојачају, док шведско председништво трага за додатним оквиром којим би се то убрзало и покренуло живље, јаче”.

„Треба видети и шта ће Европској комисији тачно предложити шведско председништво, као и то нису ли постојећи инструменти процеса придруживања Западног Балкана ЕУ довољно употребљиви, или је можда нужан неки додатни подстицај”, наводе извори.

Шведски министар иностраних послова Карл Билт, председавајући заседања шефова дипломатија ЕУ, у понедељак је после састанка изразио наду да ће „ЕУ бити у стању у идућих пар месеци, а и после шведског председништва, да унесе нову снагу у процес укључивања Западног Балкана”.

Билт је, уочи заседања, упозорио да се „Европска унија излаже опасности да изгуби поверење и проузрокује политичку нестабилност на Балкану, ако земље тог подручја не доведе ближе циљу чланства у ЕУ”.

(/Slika2)Шпански лист „Паис” је, тим поводом, у анализи истакао да се „у Бриселу добро зна, зато што је то као начело примењено у Србији на изборима 2008. године, да отворити бар делом врата ЕУ урушава балканске екстремне националистичке снаге и обратно”.

Билтово упозорење да би националисти на Западном Балкану могли да ојачају и потисну проевропске политичке снаге, ако би „спласнули” изгледи за улазак у редове ЕУ, потпуно се подударило с најновијом анализом високог представника Уније Хавијера Солане.

Обојица високих званичника Уније упозорила су да кредибилитет ЕУ у свету битно зависи од тога колико је Европа у стању да среди најпре своје „двориште”, а то је првенствено Западни Балкан.

Солана је ових дана, у Дичли фондацији у Оксфорду, ставио до знања да је ЕУ „превише уложила у регион да би дозволила да тамошње земље одустану од привлачне моћи ЕУ, а све ће бити и теже и скупље кроз само пет година”.

„Пре пар година се чуло да се ЕУ на Балкану суочава с недоумицом да ли ићи ка проширењу, или некој врсти протектората. Ми смо се определили за чланство као водеће гесло, уз услов да се спроведу реформе - и то је права стратегија”, закључио је тада Солана.