Уторак, 28.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Реституција да буде услов за Хрватску ка у ЕУ

Реституција да буде услов за Хрватску ка у ЕУ
Милојко Будимир

БЕОГРАД – Представници удружења Срба прогнаних и избеглих из Хрватске затражили су да се међународна заједница ангажује на решавању проблема реституције имовинских и свих других права која су им насилно и незаконито одузета.

Уочи 14. годишњице операције хрватских оружаних снага „Олуја” која ће бити обележена 4. августа, они су указали да проблем није било могуће решити билатерално са властима у Загребу.

Сви потписани документи „остали су мртво слово на папиру” и зато проблем реституције права прогнаних Срба „мора да решава међународна заједница”, истакао је председник Асоцијације избегличких удружења из Хрватске Милојко Будимир на конференцији за новинаре.

Он је указао да је за прогнане Србе „Олуја” процес који још траје, јер је у Хрватској и данас „на делу политика која је довела до грађанског рата”.

„Хрватска и даље гази основна права својих држављана српске националности”, рекао је Будимир истакавши да зато питање реституције прогнаних Срба треба да буде услов за улазак Хрватске у ЕУ.

Председник коалиције избегличких удружења у Србији Миодраг Линта подсетио је да је почетком августа 1995. године у операцији „Олуја”, за свега неколико дана, с подручја Крајине нестало више од 250.000 Срба.

Све чињенице говоре да циљ „Олује” није била одбрана територијалног интегритета, како говори хрватска власт него, рекао је он, да је главни циљ био нестанак српског народа са подручја на којима је живео вековима.

Убијено је и нестало скоро 2.600 Срба укључујући и погинуле у Републици Српској, а одмах након „Олује”, почело је систематско пљачкање и уништавање српских кућа, подсетио је Линта.

(/slika2)Хрватска власт је око 20.000 српских кућа дала на коришћење другим лицима без сагласности власника, док је 10.000 Хрвата из суседне БиХ усељено у домове изгнаних Срба.

На основу закона из 1985. године, Србима је одузето више десетина хиљада станова, навео је Линта истакавши да једино они у Хрватској немају право на откуп станарског права под повољним условима.

Мада су хрватски званичници јавно говорили да се избеглице могу вратити, четири дана после „Олује” херметички су затворили границу, рекао је он, а протеклих година су донели многе законе и прописе којима је порактично спречаван и онемогућаван повратак Срба.

„Хрватска је усвојила Закон о опросту по коме сви који нису починили злоцине могу слободно да се врате, али је протеклих 14 година оптужила на стотине Срба, најчешће без ваљане оптужнице и осудила у одсуству. Тако је стварала осећај страха код младих који су били у рату и зато су повратници углавном старе особе које не привређују”, објаснио је Линта.

Он је указао и да Хрватска, супротно европским стандардима о равномерном развоју, није ништа учинила на развоју повратничких подручја, па је данас Српска Крајина најнерзавијенија регија у Европи.

Председник Управног одбора Удружења погинулих и несталих Чедо Марић је подсетио да се 14. година након завршетка рата 2.230 особа и даље воде као нестали и да је од 28 регистрованих масовних гробница, ексхумирано шест у којима је пронађено 717 убијених у „Олуји”.

У преосталим познатим гробницама има 574 жртве, навео је он, док се на Институту за судску медицину у Загребу налазе посмртни остаци 249 жртава за идентификацију, па се поставља питање где је још 1.407. несталих.

„Све упућује на то да постоје скривене гробнице и да је било измештања тела жртва”, рекао је Марић, као и да Хрватска „намерно успорава процес ексхумације и идентификације”.

Хрватска избегава да открије непознате гробнице, закључуио је он, јер „масовна ексхумација потврђује да је почињен масован злочин”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.