На изборе ни под претњом
У Србији је тренутно готово једнак број оних који би на изборе сигурно изашли (40,8 одсто) и оних који не желе да гласају (37,9), док је оних који се још двоуме мањи од четвртине, показало је истраживање које за "Политику" спровела агенције за истраживање тржишта и испитивање јавног мњења "Фактор плус". По анкети у којој је учествовало 1.000 испитаника најчешћи разлози за избегавање гласања везани су за оцене грађана да немају за кога да гласају или, пак, за уверење да избори ништа неће променити.
Занимљиво је и да је више од 60 испитаника одговорило да не би променили мишљење чак ни у случају да је гласање по закону обавезно, при чему је готово подједнак број оних којима је уверење важније од могуће казне (30,1 одсто) и оних који мишљење неће променити јер верују да санкције не могу бити оштре (32,3). Четвртину грађана би ипак претња казном натерала да гласају. Велики број (49,9 одсто) анкетираних не сматра да би избори требали да буду законска обавеза, 21,6 одсто би их увело као обавезу само за питања која захтевају одређену излазност, док свега 15,7 процената сматра да би избори по закону требало да буду обавезни.
Оно што не делује охрабрујуће је и оцена истраживача из "Фактора плус" да су грађани Србије, сада када су политичари, после свих празних прича, обећања и политичког маркетинга, решили да озбиљно поради на доношењу највишег правног акта у држави, изгубили вољу изласком на референдум учествују у доношењу устава. Чак трећина по овом истраживању не би изашла на референдум, трећина није сигурна, а само трећина би то урадила сигурно. Можда је то због тога што чак 40 испитаника верује да ће доношењем устава све остати исто, док десет одсто чак мисли да ће то погоршати стање у земљи. Дисконтинуитет са режимом Слободана Милошевића био је најчешћи одговор на питање шта ће значити усвајање новог устава Србије у чак 47,2 одсто случајева), 14,7 одсто грађана верује да ће нас то приближити Европској унији, док само 7,5 одсто сматра да нови устав пружа веће могућности да Косово остане у Србији.
Шеснаест година након поновног увођења вишестраначког система и скоро седам година од демократских промена, грађани Србије и даље у великом броју не верују да постоје услови за фер и слободне изборе (33,4 одсто), такође трећина испитаних сматра да су само донекле обезбеђени основни постулати на којима почивају сва демократска друштва у свету. Ипак, јако је охрабрујући податак да скоро половина испитаних последњих година није осетила никакав притисак због свог политичког убеђења (49,1 одсто), док је веома мали број (5,2) рекао да често доживљава притиске или претње. Готово 30 одсто их, ипак, осећа повремено.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
