Ја сам за дијалог, и тачка!

Спремни смо за дијалог. Као запета пушка.

Приђите нам на пушкомет! Да се не довикујемо!

Ми смо увек били за дијалог. Нарочито онда кад нам није било до разговора.

То је јако добро питање. Не тражи одговор.

Што се мене тиче, можемо о свему да разговарамо, под условом да ме уопште не прекидате.

Ја сам за дијалог равноправних. Око за око, зуб за зуб.

На основу чега тврдите да ја на свако питање одговарам питањем?

Прекини ме ако те давим, рече питон.

Он се толико залагао за дијалог да од њега нико није могао да дође до речи.

Причао је сам са собом, али у толерантној атмосфери, уз пуно уважавање друкчијег мишљења.

То је добар говорник. Пустио нас је чим је завршио.

Кад говоримо сви углас, то нашој расправи даје посебан тон.

Хтели смо да водимо и разговор глувих, али за то нико није имао слуха.

Кад нико ни с ким не говори, а свако сваком свашта каже – то је полемика.

Добро сам, хвала на питању, а и ви сте оћелавили!

Кад бих хтео да будем малициозан, рекао бих шта мислим о вама.

Не бих да звучим неучтиво, али ви сте стока неопевана.

А ти си једна велика свиња!... Извините, ја пређох на ти.

Не само да сам спреман да пређем преко те увреде него сам вољан да пређем и преко онога који је ту увреду изговорио.

– Све су то глупости!
– Ма и то што кажеш.

Мој политички противник је велико ђубре, гњида и нечовек! То сам за њега рекао, а новинари су изврнули смисао мојих речи, па је испало да ја тог уваженог господина вређам.

Неће бити да сам рекао то што сте навели, све и да сте ме дословно цитирали.

Можда сам ја то и рекао, али је сигурно да ме ви нисте добро разумели.

Ја често кажем и оно што не мислим јер сам отворен и за друкчије мишљење.

Да бисте ме боље разумели, говорим просто да простије не може, а ви кажете да сам неотесан.

Да бирам речи? Знате ли ви колико у српском језику има речи?

Кад полемишем, не могу да пазим на сваку реч. Имам пребогат речник.

Васпитање ми не дозвољава да се слободније изражавам.

Сужавањем простора за дијалог настаје ринг.

Ми смо се рукама и ногама борили за културу дијалога.

Разговарали смо у рукавицама. То нас је спасло тежих повреда.

Ево како је дошло до полемике: прво је он мене ударио, а онда сам ја реплицирао!

Расправа је врло брзо прерасла у тучу, али досадашњи контакти дају основу за наставак дијалога.

Дијалог је био толико жив да је било и мртвих.

Идејно су се разишли. Једва смо их раздвојили.

До српско-српског дијалога никад неће доћи. Нисмо луди да причамо сами са собом.

Кад смо се учили толеранцији, прво смо од себе пошли. Себи смо све толерисали.

Пуцали смо једни на друге, што само потврђује да су речи несавршене.