Повратак и останак паметних

Деценијама научници и стручњаци, углавном у млађим годинама, одлазе из наше земље ("одлив мозгова" или brain drain) – и трбухом за крухом и главом за знањем. Времена се стидљиво мењају, устоличују се нови обичаји рекли би древни Латини (О tempora, o mores). Прве ласте не чине пролеће, али га, нема сумње, најављују. И то на брду у Београду с којег су још у претпрошлом столећу знатижељни претраживали (и преобројавали) звезде на небу. У међувремену је, прве године након ослобођења (1946), у близини израстао Институт "Михајло Пупин" поставши најцењенији у техничким наукама на Балкану и у овом кутку Европе. Кроз капију здања у Волгиној 15 скоро је прошла, за сада у једном смеру, омања дружина младежи; други талас повратника који наговешћује трећи и ко зна још колико. Надарени, млађани и паметни, наоружани високим оценама и издашно хваљени, ухватили су се укоштац с најтежим изазовом у досадашњем животу. Морају да увере искусне и доказане староседеоце да нису случајно пристигли.

Велико искушење за нејака истраживачка плећа? Никако и нипошто. Свако од млађарије смислио је чиме ће се бавити, како ће се наметнути и зашто ће, можда и заувек, остати у својој домовини.

Десетке и покоја деветка

Научни директор проф. Др Сања Вранеш, упорно истрајава у намери да се радна књижица с печатом ИМП, као у време када је сама дошла, добије кад се – прође сито и решето. Зато с нескривеним поносом набраја просеке придошлица – све саме десетке и покоја деветка, објашњавајући да је то пут у будућност којим су "пупиновци" одвајкада корачали.

Летвица је подигнута, а биће још, или – ако вам је ближе – пролазиће се кроз иглене уши, а одличници који завреде сталну улазницу ступиће у Европу.

Подсетимо да је Институт "Михајо Пупин", с десет проjeкaтa, перјаница међу домаћим научноистраживачким установама у сарадњи са Европском унијом. Није згорег да то поткрепимо речима др Јанеза Поточника, високог комесара за науку, који га је назвао узором успешног претварања научних достигнућа у врхунске технолошке поступке, или оценом Светске банке да је – у информатичко-комуникационим технологијама – светла тачка у Србији и истраживачко средиште оспособљено за међународна надметања.

Вишегодишње блиске везе с најцењенијим иститутима и универзитетима на Старом континенту, међу којима се издваја немачка породица под именом "Фраунхофер", неодољив је мамац за јуноше жудне знања и усавршавања. Зар то није довољан повод да се неколико пређашњих "пупиноваца" врати из белог света, а ускоро се очекује још четворо – двоје из Америке и двоје из Немачке ("прилив мозгова" или brain gain).

По академском звању, научном доприносу и истраживачком искуству осмочлану дружину – три девојке и петорица младића – предводи др Горан Димић, негдашњи дипломац професорке Сање Вранеш на Електротехничком  факултету, који је докторирао на Универзитету Минесота. Кад прочитате радну биографију овог 33-годишњака из Београда, украшену листом научних радова објављених у најпризнатијим часописима, одмах вам је јасно какво је појачање пристигло на Звездару (не у истоимени фудбалски клуб). Минулих дана је обавештен да га је Међународно удружење електро и електронских инжењера (IEEE), најуваженије у свету, наградило за најбољи чланак 2007. из области обраде сигнала!

Новопечени славодобитник увелико, са италијанским (Фиренца), словеначким (Љубљана) и овдашњим научницима (Нови Сад и Београд), осмишљава примену бежичних сензорских мрежа и дигиталне обраде слика у пољопривреди (Агросенс), под окриљем и уз новчану потпору ЕУ. То је један од седам подухвата, од 11 прихваћених у Седмом оквирном програму, којим руководе научноистраживачке установе из Србије! Сврха је да се коришћењем најновијих информатичких поступака повећају приноси.

Дипломски код министарке

Повратник из иностранства је и Срђан Врачар, који је магистрирао у Енглеској, а вратио се у исту научну установу у којој му је дуго радио отац.

Милана Шпановић (24) из Чонопље  покрај Сомбора је на Факултету техничких наука у Новом Саду знала само за десетке, завршава мастерску тему посвећену дигиталним међусклопивима (интерфејс) велике брзине, а почетком прошле године постала је члан "Менсе Србије" (два одсто људи у свету с високим коефицијентом интелигенције).

Земунка Мирјана Стојиловић (24), која је годину дана раније окончала редовне (просек 9,90) и уписала докторске студије на ЕТФ-у, жели да изради чип на којем је све што неопходно за мобилне телефоне, USB меморије, CD, MP3 и DVD плејере, свуда где се тражи да ове справе буду што мања. Прво радно место испунило јој је сва очекивања, стечено знање може овде да примени.

Тијана Лопичић је на Факултету организационих наука завредила просек 9,35 и у новој средини се посветила програмима чувене компаније САП.

Проучавајући неуралне мреже (опонашају мождане), Никола Томашевић (24) се запослио с просеком 9,67 јер верује да ће имати прилике да учествује у европским истраживањима. Укључен је у подухват израде аутомобила који осећа и прилагођава се возачу, малтене му чита мисли.

Крагујевчанин Милош Каљевић је годину млађи, јавио се из радозналости и сместа је примљен. Угодно се изненадио видевши да је опрема у току са светском, а да су електротехнички изазови који га очекују најсавременији.