Егнер стиже у Србију

Америчке власти имају правну могућност да Србији изруче свог држављанина Петера Егнера (86), осумњиченог за ратне злочине у Београду током Другог светског рата, изјавио је портпарол Тужилаштва за ратне злочине Бруно Векарић. „Добили смо уверавања да Егнер може бити изручен Србији, а да претходно не мора да му буде одузето америчко држављанство. Треба само да пошаљемо захтев за екстрадицију”, казао је Векарић.

Он је навео да су представници српског тужилаштва таква уверавања добили приликом недавне посете САД. Том приликом било је речи о сарадњи две државе у области процесуирања ратних злочина, а Америка је показала спремност да изручи Егнера. Векарић је истакао да су представници српског тужилаштва и америчког одељења за откривање ратних злочина усагласили текст меморандума о сарадњи у тој области који ће бити потписан. Међутим, и без тога Егнерова екстрадиција Србији је правно могућа јер, по закону, САД могу да изручују своје грађане осумњичене за ратне злочине.

Српско правосуђе покренуло је крајем августа прошле године истрагу против Егнера. Он је осумњичен да је крајем 1941. године као припадник тајне немачке полиције Гестапо у Београду учествовао у одвођењу људи у концентрационе логоре с намером да се уништи национална група Јевреја. То је за резултат имало смрт 150 000 људи. Осумњичен је, поред осталог и за геноцид, јер је имао намеру да истреби једну националну групу – Јевреје у Београду.

Тужилаштвo за ратне злочине преузело је из Архива Београда, документа која садрже информације о Петеру Егнеру, а подаци су тражени и из архива Немачке и Руске Федерације, као и од јеврејских удружења. Уз заменика специјалног тужиоца Веселина Мрдака, на предмету раде и двојица историчара.

Информације о Егнеру нађене су у картону житеља Београда, фонду Гестапоа и документацији Специјалне полиције владе Милана Недића. Издвојена су сва документа где се Егнер помиње. Он је радио за Гестапо као фолксдојчер. Рођен је у Црвенки у Војводини, а у Београд је дошао изненада, пред рат 1940. године.

Тужилаштво за ратне злочине дошло је до доказа да је Егнер добио три одликовања нацистичке Немачке, међу којима је и гвоздени крст, а према указу Адолфа Хитлера, као заслужни припадник добио је немачко држављанство.

Министарство правде САД покренуло је процес одузимања држављанства Егнеру пред судом у Сијетлу, јер је осумњичен да је учествовао у убиству више од 17 000 цивила за време Другог светског рата у Србији. Америчке власти терете га да је приступио нацистичког тајној полицији 1941. године и да је био припадник Гестапоа до 1943. године. Егнеру се ставља на терет да је учествовао у убиству неколико десетина хиљада српских Јевреја, Рома и политичких дисидената, као и да је припадао специјалној акционој групи задуженој за систематско уништавање Јевреја на територији Београда.

Петер Егнер је током испитивања у Америци признао да је био припадник тајне полиције и да је спроводио затворенике у концентрационе логоре на Авали и Сајмишту, али је навео да је био преводилац током испитивања политичких затвореника.

Егнер се у САД доселио 1960. године и добио је америчко држављанство. Радио је као угоститељски радник у хотелу „Олимпик” у Сијетлу.