Мозаик ан­ђела вас­кр­сао у Аја Со­фи­ји

Специјално за „Политику”
Истанбул, августа – Требало је да прође 160 година да на светло дана васкрсне један византијски мозаик за кога се досад страховало да су га заувек појели проток времена и људски немар. Археолози су били затечени: испод слоја пластике и металне маске ових дана појавио се анђео, мозаик непроцењиве вредности који је досад чамио испод малтера сакривен од очију јавности. Био је смештен испод висећег свода, који се налази под огромном куполом.

Мозаик величине метар са метар и по је веома добро очуван. То је напросто невероватно, кажу археолози који су стигли до овог открића. Поготово што се ради, према првим проценама, о делу које је настало највероватније још у 14. веку.

Судбине цркава, као сенке, прате животопис људи, често су чудне и непредвидиве. Понекад болне до суза. Када су Турци после вишемесечне окупације 28. маја 1453. године коначно заузели Константинопољ, султан Мехмед је одлучио да се Аја Софија претвори у џамију. И на тај начин је желео да покаже своју надмоћ над онима који се крсте пред Богом. Одмах је наредио да се уз куполу догради минарет (касније су дозидана још три), да се мозаици и друга хришћанска обележја прекрију или уклоне, како не би морао да их гледа док клања Алаху. Поставио је михраб, који одређује смер према највећем исламском светилишту – Ћаби, односно Меки у Саудијској Арабији.

У Аја Софији су се тако, попут земљотреса, судариле две велике цивилизације: хришћанска и исламска. Многобројни посетиоци то и данас тешко могу да схвате.

И мозаик је имао чудну судбину, која сведочи о страдању чувене византијске цркве. Када је половином 19. века са њега почео да отпада раније постављени малтер, султан Абдулмеџид је одлучио да га поново прекрије. Аја Софија је тада још била џамија. Он није извршио културни злочин, није га уништио. Ангажовао је швајцарског архитекту Гаспара Фосатија, који је тај посао, како се сада показало, 1847. и 1848. године обавио веома стручно. Као да је још тада био уверен да ће се једног дана догодити чудо: да ће мозаик можда угледати светло дана. Све донедавно он је био последњи човек који га је видео.

Два милиона посетилаца, колико их сваке године прође кроз Аја Софију, биће му неизмерно захвални.

Аја Софију је подигао византијски император Јустинијан од 532. до 537. године. То је дело у то време двојице најпознатијих архитеката – Антемијуса и Исидоруса. Пре ње на том месту биле су две мање цркве, које су прогутали пожари.

У њој се клањало Алаху пет векова. После распада Отоманског царства, Мустафа Кемал Ататурк, оснивач модерне турске републике, је схватио да се не може приближити савременом свету уколико не исправи тај историјски грех. Али, није се усудио да иде до краја, плашио се реаговања исламиста. После дужег премишљања, нашао је компромисно решење: Аја Софију је почетком 1935. године претворио у музеј. Уследиле су нове преправке. Како тада тако и сада; она је (н)и црква, (н)и џамија!

Тај грех многи Турци ни дан-данас не могу да му опросте, поготово они који сањају и призивају повратак отоманске моћи. Они оптужују Ататурка да је издао ислам и своје претке, да је поклекао под притиском Грчке и западних сила. Они би и данас да клањају у Аја Софији и изнова подносе захтеве да се она опет претвори у џамију. У ситуацији када се Турска нашла на путу ка Бриселу, то питање је, нема сумње, заувек скинуто с дневног реда.

Војислав Лалић