Сомборци запливали пре 120 година

Сомбор – Дан Пливачког савеза Србије је 17. април. Овај се датум узима се као почетак организованог пливачког спорта, а то је дан када су 1887. године у Сомбору ударени темељи организоване спортске активности. Тог дана „уређена” су Правила Сомборског спортског удружења, а у том учествовали су Стеван Гајчиновић, Јован Јакобчић, Корнел Михајловић, Мирко Поповић, Стеван Војнић... Лист „Бачка” објавио је 23. септембра да је Министарство унутрашњих послова одобрило правила Удружења и дало дозволу за рад.

Оснивачка скупштина одржана је 1. октобра и на њој је изабрана управа Сомборског спортског удружења(ССУ или на мађарском ЗСЕ).

Две године касније (1889) почела је с радом пливачка секција. Прво пливачко такмичење одржано је 14. јуна 1889. са тада веома популарном дисциплином – 3.000 метара. Тог дана одржана је прва пливачка трка у данашњој Србији, а на каналу окупио се „велики број народа”, како пише „Бачка”, да прати такмичење у којем су учествовала само четири пливача. Старт је био код Швракине ћуприје, а циљ код некадашњег купалишта, лево од данашњег Апатинског моста. Победио је Корнел Михајловић, који је постигао време од једног сата, пет минута и 10 секунди. Други је био Грубер Винце, трећи Лео Мајер Карол, а Фриђеш Вебер је одустао јер му је током трке позлило.

Већ 15. јуна пливало се на 100 м слободно, а тада је победио Фриђеш Вебер, који је 100 метара препливао за минут и 43 секунде. Исте године сомборски пливачи гостовали су у Суботици, на Палићу.На стази од 3.000 м, учествовало је 12 пливача, а победио је Данијел Гал. Пливачи су се такмичили и на 500 м са препрекама од балвана, а први пут су учествовале и жене. Пливало се краулом и на на 70 и на 400 метара. У Сомбору пливачка такмичења одржана су и 1896. и 1897. на 100 м слободним и леђним стилом, на 200 и 400 м са препрекама, а учествовало је чак шест екипа из Будимпеште. Забележено је само да је Аурел Ауер био победник на 100 м. Највеће такмичење у Сомбору пре Првог светског рата одржано је 18. и 19. августа 1908. и учествовало је више од 50 пливача.

Сомборски студенти који су се школовали у Бечу, Прагу и Будимпешти 1907. године у Сомбор су донели ватерполо и већ 1913. сомборски ватерполисти постали су прваци Јужне Мађарске у ватерполу.

За време Првог светског рата сем традиционалног такмичења са пливачима Баје у пливању, других активности није било, иако се рад није прекидао, а секција је бројала 30 активних и талентованих пливача.

Сомборац Ђерђ Сентђерђи, рођен 1900. године, је био најбољи сомборски пливач и ватерполиста између два рата. Био је државни првак и рекордер и репрезентативац у пливању и ватерполу, а тада је Сомбор имао апсулутни примат у овим спортовима. На првом првенсту Југославије у пливању, које је одржано на Бледу 1921. године, освојио је прва места државним рекордима на 100 и 1.500 м, а двоструки шампион био је и 1922. на 400 и 1.500 метара. Сентђерђи је учествовао и на Олимпијским играма у Паризу 1924. године, где се такмичио на 400 м слободно.

Сентђерђи се 1930. године иселио у Аргентину (исте године постао је првак ове земље на 50 м) у којој је преминуо 1980. године.

Сомборска пливачица Кризманич је 1921. године постала прва првакиња Југославије на 50 и 200 м краул, а 1922. на 100 и 300 м краул. Бела Деак је био првак Југославије на 100 м леђно, а Геза Јамбор на 100 м бочно... Исте године Сомборци су постали први шампиони Југославије у ватерполу.

Вишеструка државна првакиња Јелена Ленарт освојила је златну и сребрну медаљу на Првом свесловенском првенству 1927, а наредне године осваја златну и бронзану медаљу на истом такмичењу.

ССУ 1946. године добија ново име – Спортско друштво Полет, рекао нам је секретар Имре Гертштмајер, захваљујући којем сомборско спортско друштво и данас успешно ради са младим пливачима, иако се Спорстко друштво и пливачки клуб суочавају са бројним тешкоћама. За постигнуте резултате Полет је добио 2007. награду „Јован Микић Спартак”.

Сомбор данас има један олимпијски базен и два дечја базена, а имају и једно купалиште, које је од базена удаљено километар и по, као и популарни ,,Штранд”, са базеном за децу и одрасле.

З. Зејнели