Утеривање равноправности на норвешки начин

Готово четвртина акционарских друштава у Норвешкој, у чијим деоницама има учешћа и држава, могла би од нове године да стави катанац на врата - због питања родне (не)равноправности, пишу тамошњи медији. Према контроверзном закону из 2003, наиме, све такве пословне компаније у овој земљи, којих је 487 (укључујући и 175 листираних на берзи у Ослу), биле су обавезне да до 31. децембра ове године испуне квоту од 40 одсто учешћа жена у управним одборима, али њих стотинак - највише из финансијског сектора, информационих технологија и прераде нафте и гаса - то још није учинило. Оне ће се без пардона наћи на удару владиних мера, односно, биће покренут поступак за њихово затварање, потврдила је норвешка министарка за родну равноправност Мануела Рамин-Осмундсен.

"Имале су довољно времена да примене закон. Нису то фирме од јуче, многе постоје већ 30 година", истакла је министарка.

Међу 111 прозваних је и неколико које још нису именовале ниједну жену на руководећа места, као што је случај са нафтном компанијом ДНО, која је, после рата, прва отворила потрагу за новим изворима нафте у курдској области Ирака.

Владина статистика показује да је спорни закон, који и даље многима представља трн у оку, ипак успео да удео жена у врху компанија повећа са шест одсто у 2001. на чак 37 одсто у овој години, тако да се Норвешка сад може подичити да у томе предњачи у свету. На другом месту је Шведска (19 одсто), у САД је овај проценат 15 а у Великој Британији свега 11 одсто.

Представници норвешке владе тврде да овај рекорд никад не би био постигнут да није донет закон о женским квотама, а министарка Рамин-Осмундсен додаје да су, пре тога, пословне организације 20 година покушавале да повећају број жена у својим одборима, али без успеха.

Иницијатор закона, конзервативни секретар за трговину и индустрију у претходној влади и бивши бизнисмен Ансгар Габријелсен, објаснио је да му није толико било стало до женских права, колико до "разноврсности као квалитета по себи, који повећава богатство".

"Не видим зашто, после 25-30 година једнаког образовања жена и мушкараца на универзитетима, и све више школованих жена са стручним искуством, не бисмо имали више њих и у одборима компанија", приметио је Габријелсен. Њему је, очигледно, засметала дугогодишња пракса да се чланови управних одбора бирају из уског круга људи, "другара који иду заједно на пецање или у лов".

Изван пословне заједнице, Норвежанке су постигле много већи успех у пробоју на руководећа места. Тако, на пример, трећина посланика у националном парламенту и половина од 18 министара су жене.

Ово позитивно искуство у свету политике, међутим, није много утицало на "мушкарчине" из, како сматрају, суровијег пословног окружења. Од почетка примене закона о "женским квотама" они су се против њега бунили и наглашавали да је затварање компанија због мањка жена у одборима преоштра казна.

"И даље смо против тог закона, јер верујемо да власник компаније треба да има право да бира", каже Сигрун Вогенг из Конфедерације норвешких предузећа. Ово се удружење у почетку опирало закону у целини, да би се касније залагало само за примереније, блаже казне против оних који га нису применили (новчане, уместо затварања), покренуло програм обуке и успоставило мрежу преко које кандидаткиње за места у одборима могу да ступе у контакт са власницима фирми.

И док су се у неким компанијама пренемагали над "немогућим" законом, у другима су се дали у френетичну потрагу за одговарајућим кандидаткињама.

"Стално ми прилазе "ловци на главе" и нуде ми позиције у одборима. У протекле две године имала сам барем седам-осам понуда", наводи 45-годишња Мари Ћерму, финансијски руководилац једне осигуравајуће компаније.