Уклети форум

У врелом, лепљивом ваздуху америчког југа живе немирни духови и поремећене утваре, рекао је недавно Боб Дилан: „Урлају и очајавају. Као да су ухваћени у неку чудну мрежу – некакво чистилиште између пакла и раја и не могу да се смире. Не могу да живе, не могу да умру. Уништени у најбољим годинама хтели би некоме нешто да кажу.”

У најбољој традицији америчког југа Патерсон Худ, лидер тренутно најважнијег тамошњег рок бенда „Drive-By Truckers”, своју уметност нуди као форум аветима прошлости. Ради то на сличан начин као што су чинили Вилијем Фокнер, Фленери О’Конор, Дуејн Олмен и Рони Ван Зант. На његовом другом соло албуму „Murdering Oscar (and other love songs)” налази се 13 песама. Неке од њих су транскрипти разговора са утварама прошлости. Остале су им налик.

Патерсон Худ је дошао у чудну ситуацију у свом матичном бенду „Drive-By Truckers”. Неколико чланова групе – Џејсон Избел (који је у међувремену напустио састав), Мајк Кули и Шона Такер – наметали су се као одлични аутори песама. Требало им је дати простор. Због тога су многи његови напеви остали у фиоци. Издавање соло албума је последица таквог следа ствари.

Први Худов самостални пројекат, албум „Killers And Stars”, изашао је 2004. године. Карактерисао га је сиров, недорађен звук, без електричне струје. Наликовао је на збирку демо снимака. Овог пута ситуација је другачија. „Murdering Oscar” је права плоча, великог и моћног звука.

Опасна екипа је окупљена око овог албума. Поред ортака из „Drive-By Truckers” и колега из састава „Centro-matic”, ту је и Патерсонов отац Дејвид Худ. Ради се о легендарном музичару из Масл Шолс студија. Свирао је са свима који су тамо зашли, од Арете Френклин и Вилсона Пикета до Стива Винвуда и Рода Стјуарта. Ово је прва заједничка свирка оца и сина. У нумери „I Understand Now” грувају као Кит Ричардс и Бил Вајмен из најбољих дана.

Албум „Murdering Oscar” је о људском животу. О догађајима и ситуацијама који га чине, о начинима на које се одвија. Невеселе су то теме. Пева се о самоубиству Курта Кобејна („Heavy And Hanging”) и поремећеној рок звезди неспособној за мајчинске обавезе („Walking Around Sense”). Испразност и досада свакодневног живота („Screwtopia”) и родитељски страхови („Pride Of The Yankees”) такође су на репертоару. Пулсирају опори ритмови људског битисања, пресан живот се одвија. Фино модификовани јужњачки блуз је одговарајући музички амбијент за те садржаје.

Као што се зна, „пукотина има сваки живот”. Људи су склони да злурадо вире кроз њих, да у туђој патњи и болу траже утеху. То не важи за Патерсона Худа. Његове опсервације откривају у свакодневном јаду храброст и одважност. Испоставило се да је то одлична платформа за велику рокенрол авантуру. Албум „Murdering Oscar (and other love songs)” сведочи о томе.