Жене и алкохол

ЊУЈОРК – Једно време, током четврт века алкохоличарског стажа, Американка Керол Колеран је пила по 10 пива радним даном увече, а викендом и више.

Онда би ујутру, мамурна, отишла на посао.

Трудила се и успевала да весело иде ходницима поздрављајући људе.

Сигурна је да нико, чак ни у центру за лечење болести зависности у којем је радила, није сумњао да има проблем са алкохолом.

Керол Колеран, која данас има 72 године и више не пије, јако је добро то крила.

Алкохоличари, кажу стручњаци, постану јако добри у прикривању трагова.

Жене су у томе посебно веште.

„Прикривање је, због друштвене осуде, далеко чешће код жена. Оне, на пример, бирају водку због слабог мириса”, рекао је за Асошиејтид прес Роберт Свифт, психијатар који се бави болестима зависности и професор је на униврзитету Браун у Провиденсу на Род ајленду.

Оне пију кад нема никог у близини, на пример ујутру, док су деца у школи.

Друге узимају безбојан алкохол и стављају га у флашице од освежавајућих напитака или траже необична места за скривање пића.

Жене осећају нарочито велику одговорност да алкохолизам одрже у тајности да би породица добро функционисала, каже Петрос Левунис, директор Института за лечење болести зависности у њујоршкој болници Св. Лука-Рузвелт.

Због тога што чешће од мушкараца крију свој проблем и пију саме, алкохолизам код жена је не само теже уочити, већ се и открива у озбиљнијој фази.

„Жене су често лишене знакова упозорења који су доступни мушкарцима. Они раде од девет до пет, често долазе кући касно и под гасом и људи то примете. Они могу да изгубе посао, али ређе него жене и живот”, каже Левунис.

Патологија алкохолизма код жена знатно је сложенија од патологије алкохолизма код мушкарца.

Клиничким истраживањима је потврђено да је организам жене много осетљивији на токсично дејство алкохола него организам мушкарца.

Тело жене садржи више масти чак и ако су мршаве.

Алкохол не може добро да циркулише кроз масно ткиво, јер је оно слабо прокрвљено, па дословце одлази право у главу, где је доток крви најбољи.

Концентрација алкохола у крви достиже код жена врхунац брже него код мушкараца и дуже остаје висока.

Организам жена спорије разграђује алкохол него тело мушкараца.

И жене и мушкарци, међутим, користе сличне трикове да прикрију проблем.

За више од 20 година злоупотребе алкохола и наркотика, Вилијем Си Мојерс признаје да је то одлично радио.

„Моја тадашња супруга није имала представу о томе да сам тежак наркоман и алкохоличар”, каже Мојерс, бивши новинар, а данас директор једног центра за одвикавање од дроге и алкохола.

„Алкохолизам је често болест порицања, не само те особе, већ и њене породице. Има знакова који се могу повезати, али нико их не повезује”, додаје Мојерс.

Керол Колеран, која не пије већ 27 година и ради као потпредседник једног центра за рехабилитацију на Флориди, такође се сећа израженог порицања, одбијања људи у њеном окружењ да поверују да је она алкохоличар, делимично због тога што је мајка.

„Комшије су ми касније испричале да нису ништа знале, али виђали су ме свакодневно с лименком пива у руци! Више пута ми се десило да сам правила роштиљ у дворишту и сасвим га упропастила, на пример служећи живу пилетину, а људи су и даље мислили да је са мном све у реду”, казала је Керол Колеран.

По броју оболелих и умрлих, алкохолизам се у свету налази на трећем месту, иза кардиоваскуларних и малигних обољења, а три до пет одсто укупне светске популације је зависно од алкохола.

У САД има више од 10 милиона алкохоличара, што је више од три одсто укупног становниства.

Један алкохоличар кошта државу око 4.000 долара годишње.