Нису сва зла дошла из Европе

Мислим да треба реаговати, а то могу да урадим само ако анализирам „мисли” студента и младог песника Саше Миливојева, објављене у вашем листу. Наиме, млади Миливојев је написао текст у којем, додуше индиректно, критикује медије што објављују информацију да 80 одсто младих људи из Србије жели да напусти ову земљу и оде у иностранство. Млади Миливојев се плаши да ће медији на крају и убедити младеж „да хоће то што неће”. Када сам прочитао први параграф његовог текста, помислио сам: ево још једног студента књижевности који ће сада српском народу казати ша заправо народ хоће! Ево још једног припадника САНУ подмлатка!

Каже млади Миливојев да су на Западу „млади много више угрожени дрогом, девијацијама, алкохолом и раним трудноћама“. А Србија? Шта се дешава са дрогом у Србији, алкохолизмом међу младима, бројем намерно прекинутих трудноћа у адолесцентском добу? Сад би вероватно неки рекли да нам је то из Европе дошло. Но, ако мало проучимо историју народа којем неки од нас у овој држави припадају, ако погледамо етнографске записе путописаца, сведочења писмених људи из давних времена, видећемо да нам нису баш сва зла из Европе дошла. „Жене теже долазе до посла, јер се послодавац пита ’када ће да затрудни’“, тврди млади Миливојев. Не треба ићи у те земље па видети да је ситуација тамо негде у Европи далеко боља него код нас. Млади песник би требало да пита родбину из наше дијаспоре, па да онда зађе по комшилуку и упита госпође комшинице о њиховом искуству, па да онда износи тврдње.

„Млади имају библиотеке и Интернет, али их користе углавном за онлајн игрице и читање шунда. Ко не верује нека се распита колико је, рецимо, младих Немаца чуло за Томаса Мана“, пише млади Миливојев. Е, ово је, опростите на грубости, неподношљива глупост! Верујем да велики број младих Срба зна ко је Иво Андрић, али и да највећи број младих Срба, под Богом драгим, никада ништа више од информације да је Андрић добио Нобела није чуо. А, ако упоредимо писменост наше омладине, (не)успех на тестирањима PISA, видећемо да би било лепо да је Србија, барем у том смислу, близу Немачкој.

Има ту још којечега што млади Миливојев тврди и сматра. Издвојићу још његов „бисер“ да Србија, с обзиром на географски положај, треба да развија сточарство и пољопривреду. Иако се слажем да треба да радимо на развијању ове две гране, чини ми се да истовремено треба да радимо на просвећивању и искорењивању неписмености. Очекивао бих да један млади човек прво помене потребу за реформом образовања, а тек онда сточарство и пољопривреду, јер за савремено узгајање стоке није довољно узвикнути „ојса!“ и потерати марву на испашу, већ треба бити писмен и знати како учинити да та марва да што бољи принос.

Стварно нисам „у фазону“ наклапања о „две Србије“. Но, када прочитам овако нешто, на тренутак ми се учини да стварно постоји једна доминантна „Србија“ која инсистира на некаквом „достојанству народа“ и изолацији, и она друга „Србија“ која сматра да без комуникација са светом, без учења од других нема напретка. Млади Миливојев ми „упада“ у ову прву. И ја ту ништа не могу.