Не можеш бити боља од мене

„Мо­ја две го­ди­не ста­ри­ја се­стра од­у­век је же­ле­ла да се так­ми­чи са мном. И да­нас по­сле три­де­се­так го­ди­на ни­је је на­пу­сти­ло то осе­ћа­ње. У основ­ној шко­ли упи­са­ла се на ба­лет чим сам ја кре­ну­ла. У гим­на­зи­ји је има­ла же­љу да се сви­ма до­пад­не и да стал­но бу­де у цен­тру па­жње. На фа­кул­те­ту је на­пад­но флер­то­ва­ла са мо­јим му­шких при­ја­те­љи­ма. Ка­да сам се уда­ва­ла, без устру­ча­ва­ња, јав­но, пред свим зва­ни­ца­ма, тру­ди­ла се да по­ка­же ка­ко би она би­ла иде­ал­на мла­да. Ни­је ми опро­сти­ла ни ме­сто аси­стен­та на фа­кул­те­ту, уз стал­на пре­ба­ци­ва­ња да је би­ла бо­љи уче­ник. Иако ни­је би­ло по­тре­бе, јер ја ни­сам же­ле­ла да се нас две так­ми­чи­мо, она је стал­но на­ме­та­ла та­кав од­нос”, ре­чи су На­та­ли­је Р. (31), аси­стен­та на бе­о­град­ском фа­кул­те­ту, ко­ја са се­стром жи­ви у од­но­су не­пре­кид­ног ри­вал­ства.

„Бјон­се је ису­ви­ше ве­ли­ка пре­пре­ка да бих ја мо­гла да је са­вла­дам ”, по­жа­ли­ла се на дру­гом кра­ју пла­не­те мла­ђа се­стра по­пу­лар­не пе­ва­чи­це, ко­ја ве­ру­је да је по­пу­лар­ност ње­не се­стре кри­ва за то што она не­ма успе­ха на му­зич­кој сце­ни.

На­у­ка о људ­ској ду­ши љу­бо­мо­ру че­сто об­ја­шња­ва као осе­ћа­ње не­си­гур­но­сти и угро­же­но­сти. Иако су ста­ри Хе­ле­ни сма­тра­ли да жен­ска љу­бо­мо­ра пред­ста­вља ве­ћу опа­сност и од нај­го­рег не­при­ја­те­ља, ис­тра­жи­ва­ња су по­ка­за­ла да да­ме је­су че­шће љу­бо­мор­не али да су му­шкар­ци скло­ни­ји ду­жем скри­ва­њу та­кве вр­сте „бом­бе” у гру­ди­ма.

Ка­да го­во­ре о про­фи­лу љу­бо­мор­не осо­бе, пси­хо­ло­зи углав­ном ис­ти­чу да овог емо­тив­ног „ви­ру­са” ни­ко ни­је по­ште­ђен, али да се у осно­ви ра­ди о љу­ди­ма ко­ји су не­си­гур­ни, не­ма­ју из­гра­ђен иден­ти­тет, у мла­до­сти их је мо­жда дру­штво из­бе­га­ва­ло због њи­хо­вог из­гле­да. Тре­ба би­ти оба­зрив јер та­кви љу­ди че­сто де­лу­ју „у иле­га­ли” и у ста­њу су да дру­ги­ма за­гор­ча­ју жи­вот. За­пра­во, они тра­же стал­не по­твр­де љу­ба­ви, на­кло­но­сти и при­вр­же­но­сти, а ка­да то не до­би­ју, њи­хо­ве стре­ли­це за­ви­сти мо­гу да по­ста­ну са­свим озбиљ­не.

Оног тре­нут­ка ка­да по­ред ва­шег дра­гог про­ше­та згод­на де­вој­ка на пла­жи, а ви хо­ће­те да пук­не­те од на­па­да бе­са што се ње­гов по­глед не­што ду­же за­др­жао на атрак­тив­ној не­знан­ки, то је си­гу­ран знак да, иако не же­ли­те да при­зна­те, кип­ти­те од љу­бо­мо­ре. Је­дан од на­чи­на да се осло­бо­ди­те осе­ћа­ња за­ви­сти пре­ма дру­гим же­на­ма, са­ве­ту­ју струч­ња­ци, је­сте да, пре све­га, за­во­ли­те са­ми се­бе и стек­не­те са­мо­по­у­зда­ње.

За­вид­не на ту­ђу па­мет и ле­по­ту

Мр Не­вен­ка Бад­ња­ре­вић, пси­хо­лог и по­ро­дич­ни те­ра­пе­ут у Са­ве­то­ва­ли­шту за брак и по­ро­ди­цу, ка­же да љу­бо­мо­ра мо­же да се де­фи­ни­ше као ста­ње за­ви­сти пре­ма дру­гој осо­би, то јест оно­ме што та осо­ба има, пре­ма ње­ним иде­ја­ма, ми­сли­ма, по­слов­ном успе­ху или фи­зич­ком из­гле­ду.

– Љу­бо­мор­на осо­ба обич­но ми­сли да и она по­се­ду­је све ква­ли­те­те, али да не­ка­квом не­прав­дом ни­је по­сти­гла же­ље­ни успех и циљ. Обич­но љу­ди ко­ји су из не­ког раз­ло­га љу­бо­мор­ни сма­тра­ју да њи­ма при­па­да то не­што што по­се­ду­је онај са ко­јим се по­ре­де, али да су не­пра­вед­но ус­кра­ће­ни. На­рав­но, че­сто је реч са­мо о њи­хо­вој про­јек­ци­ји – об­ја­шња­ва Не­вен­ка Бад­ња­ре­вић.

(/slika2)Жен­ска са­ве­зни­штва и ре­че­ни­це „Дра­га мо­ја” и „Слат­ка мо­ја”, ако је су­ди­ти пре­ма на­уч­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма, је­су са­мо ве­шта ка­му­фла­жа. Ка­ко ис­ти­че на­ша са­го­вор­ни­ца, ис­тра­жи­ва­ње је, за­пра­во, по­ка­за­ло да не по­сто­ји ви­со­ко раз­ви­је­на жен­ска со­ли­дар­ност, и да су при­пад­ни­це жен­ског по­ла че­сто ме­ђу­соб­но за­вид­не и љу­бо­мор­не.

– Про­блем на­ста­је ка­да се јед­на же­на из­дво­ји у дру­штву, ка­да на­пра­ви ве­ли­ки про­фе­си­о­нал­ни ис­ко­рак. Она у очи­ма по­сма­тра­ча ауто­мат­ски по­ста­је дру­га­чи­ја, мо­жда да­ле­ка, не­до­сти­жна, што се не при­хва­та на пра­ви на­чин. Љу­бо­мо­ра се та­да мо­же ја­ви­ти као знак од­ба­ци­ва­ња или не­при­хва­та­ња те раз­ли­чи­то­сти. Зна­чај­но је ис­та­ћи да је сте­пен ком­пе­ти­ци­је ве­ћи код же­на не­го код му­шка­ра­ца. То­ме по­го­ду­је и дру­штве­на кли­ма, у ко­јој се с ре­зер­вом гле­да на успех ко­ји по­стиг­не же­на. Њен успех те­же под­но­се дру­ге же­не, ко­је су скло­не сум­ња­њу у ње­га. Због то­га се успе­шној же­ни не­рет­ко при­пи­су­је да се слу­жи­ла до­брим и атрак­тив­ним фи­зич­ким из­гле­дом, да јој је по­мо­гао муж или љу­бав­ник, и не­пре­ста­но се на­га­ђа ко „сто­ји” иза ње – ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца.

Ка­да је реч о парт­нер­ским од­но­си­ма, и ту се ис­по­ља­ва љу­бо­мо­ра.

– Ва­жно је на­пра­ви­ти раз­ли­ку из­ме­ђу та­ко­зва­не нор­мал­не и па­то­ло­шке љу­бо­мо­ре. За раз­ли­ку од „бла­ге” љу­бо­мо­ре ко­ју не­ки прав­да­ју ти­ме да је од­раз љу­ба­ви и ко­ја је про­ла­зног ка­рак­те­ра, а нај­бит­ни­је је да „не ко­чи” дру­ге емо­ци­је, па­то­ло­шка је као ура­ган и у свом крај­њем об­ли­ку мо­же да до­ве­де и до фи­зич­ког на­си­ља, ма­да и пси­хич­ко из­ну­ри­ва­ње ни­је ни­шта сла­би­је – об­ја­шња­ва мр Бад­ња­ре­вић.

Ка­да је мај­ка љу­бо­мор­на на кћер­ку

Ни­су рет­ки слу­ча­је­ви, ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца, да је мај­ка љу­бо­мор­на на кћер­ку, се­стра на се­стру, дру­га­ри­ца на дру­га­ри­цу. У ко­ли­кој ме­ри има жен­ске љу­бо­мо­ре ис­под кућ­ног кро­ва?

(/slika3)– Има. Она мо­же да бу­де здра­ва и чак под­сти­цај­на, а мо­же да бу­де и про­јек­то­ва­на. Ка­да се мај­ка так­ми­чи с кћер­ком, мо­же ја­ко да је „за­ко­чи” у ње­ном да­љем емо­тив­ном раз­во­ју и од­ра­ста­њу. Ства­ра се осе­ћај кри­ви­це, не­си­гур­но­сти, јер та­ква мај­ка ша­ље по­ру­ку – ти не мо­жеш би­ти бо­ља од ме­не”. Она свој жи­вот же­ли да пред­ста­ви ва­жни­јим од жи­во­та на­след­ни­це – ка­же Бад­ња­ре­вић.

Ка­да љу­бо­мор­на ше­фо­ви­ца не пре­ста­је да ки­њи сво­ју са­рад­ни­цу, ка­да јој и по­ред очи­глед­них ква­ли­те­та и ква­ли­фи­ка­ци­ја ко­је по­се­ду­је го­ди­на­ма не до­зво­ља­ва да на­пре­ду­је у ка­ри­је­ри, та­да љу­бо­мо­ра мо­же да пре­ра­сте, ка­же пси­хо­лог, у по­слов­но ши­ка­ни­ра­ње или мо­дер­ним реч­ни­ком ре­че­но мо­бинг са озбиљ­ним по­сле­ди­ца­ма по здра­вље осо­бе ко­ја је пред­мет за­ви­сти.

– Ово је, та­ко­ђе, је­дан од по­себ­но опа­сних и под­му­клих ви­до­ва љу­бо­мо­ре, ка­да тре­ба по­тра­жи­ти и за­кон­ске ме­ре за­шти­те. Ако то пре­ла­зи гра­ни­цу, зло­ста­вља­на же­на мо­ра про­на­ћи свој осло­нац и пра­во да про­го­во­ри о то­ме шта јој се де­ша­ва, а за­тим и за­кон­ску за­шти­ту, или за­шти­ту не­ке не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је, та­ко што ће до­ку­мен­то­ва­ти свој до­та­да­шњи рад. Ако је, ре­ци­мо, су­ди­ја, то се мо­же до­ка­зи­ва­ти бро­јем об­ра­ђе­них пред­ме­та, ако је но­ви­нар­ка – бро­јем и ква­ли­те­том сво­јих тек­сто­ва. О то­ме се не сме ћу­та­ти – за­кљу­чу­је мр Не­вен­ка Бад­ња­ре­вић.

Алек­сан­дра Мар­ко­вић