У шетњи Тираном

Они који су у Тирани боравили пре десет-петнаест година кажу да је главни град Албаније у то време био велико градилиште. И данас се у центру града спорадично могу видети скеле на појединим солитерима у изградњи, али је, чини се, уже језгро добило коначни изглед. Лепо уређено, зеленилом обрасло корито речице Лане, која протиче кроз центар Тиране, чисте улице које је премошћавају на више места, а посебно широки булевар који спаја централни Трг Скендербега са Тргом Мајке Терезе, у којем су смештене главне државне институције, творе слику града који „дише”. И у којем се лепо дише, вероватно захваљујући близини Јадрана – Драч је удаљен само тридесетак километара. Са нешто мање од пола милиона становника и периферијом за коју кажу да још носи ожиљке комунистичког режима Енвера Хоџе (на кога подсећају и бункери у центру града), град испод планине Дајти далеко је од лика светских метропола, али се његовим улицама може опуштено прошетати, а у кафићима и ресторанима предахнути и освежити, уз мање новца него, рецимо, у Београду. Б. Б.