Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: ратни злочини

Друштво

24.06.2020 у 21:00

Отети лекари Косова

Када човек нестане он истовремено живи и умире сваког дана у онима што га траже, поштују и воле. Други, чија савест није чиста или су на неки начин за одговорни за отмицу плаше се његовог доласка и сведочења. По дану отмице једног таквог човека установљен је датум обележавања нестанака и убистава медицинских радника на Косову и Метохији. Један од најбољих, познати проф. др Андрија Томановић отет је испред своје клинике и факултета 24. јуна 1999. године. У списак његових послова тих дана и месеци бомбардовања убројане су операције српских цивила и војника, али и пацијенти Албанци, укључујући и једног војника Ослободилачке војске Косова. „Читали смо ваш текст и разговарали на колегијуму. Ко је војник ОВК што га је оперисао доктор Томановић?”, питао је, прошле године на Видовдан

Друштво

23.06.2020 у 13:02

Годишњица отмице 10 српских рудара на Космету

Данас је у спомен-соби Косметске жртве обележено 22 године од отмице десет рудара површинског копа угља Белаћевац, у Дреници на Косову и Метохији. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић каже да то није само питање нестанка људи, већ монструозни злочин чији се исход не зна. „Тражећи њихова тела, ми у ствари тражимо истину”, истакао је Ђорђевић, саопштено је из Удружења породица киднапованих и убијених на КиМ. Идеја је била, каже Ђорђевић, да се рудари казне и да се казни српски народ, као и безброј пута дотада и безброј пута после тога. Он је рекао да је потребно говорити о томе, никад не заборавити злочин и подсећати народ и децу на све оно што се дешавало. „То је и опомена свима да се тако нешто никада не понови”, поручио је министар,

Хроника

22.06.2020 у 16:14

Дарко Тасић осуђен у Призрену на 22 године затвора

Косовска Митровица - Основни суд у Призрену изрекао је Дарку Тасићу (47), родом из Мале Круше, који као расељено лице живи у Шапцу, казну затвора од 22 године за наводни ратни злочин против цивилног становништва почињен 1999. године, потврдио је за „Политику“ Љубомир Пантовић, један од адвоката одбране, који пресуду суда оцењује као „скандалозну“. – Скандалозно је блага реч за овакву одлуку суда, јер кривица Тасића није доказана, нити закон дозвољава ову висину казне за кривично дело које му се ставља на терет. Уколико међународна заједница у овом случају нешто не предузме, онда ће се било ко од Срба који се буде нашао на оптуженичкој клупи за наводно, овакво кривично дело, већ унапред бити осуђен.

Хроника

22.06.2020 у 15:46

Мађарска изручује Маниташевића Србији

Љубиша Маниташевић, српски држављанин који се терети да је на територији Косова и Метохије деведесетих година прошлог века извршио противправно убијање и рањавање непријатеља, биће испоручен Србији, наводи се у саопштењу Министарства правде наше земље. Додаје се и да је овом министарству достављена позитивна одлука Мађарске на захтев наше земље да Маниташевић буде испоручен Тужилаштву за ратне злочине. „Пред тужилаштвом у Београду води се истрага против Маниташевића због сумње да је извршио кривично дело противправно убијање и рањавање непријатеља на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија током деведесетих година прошлог века”, наводи се у саопштењу. Министарство правде подсећа да иако је и такозвана самопроглашена Република Косово такође поднела захтев за изручење,

Хроника

11.06.2020 у 18:09

Вештак из Србије указује да Главаш није крив за убиство Чедомира Вучковића

Међу бројним судским поступцима који су прекинути због коронавируса је и онај против Бранимира Главаша и других оптужених за ратни злочин над српским цивилима у Осијеку 1991. године, од којих је најпознатији случај „Гаража”, односно смрт Чедомира Вучковића, наводног атентатора на Главаша, пише „Јутарњи лист”. Главаш и његова одбрана су све време тврдили да он нема везе са тим убиством, а сада одбрана има и налаз судскомедицинског вештака који тврди да су за Вучковића смртоносни били хици које је у њега испалио Крунослав Фехир, сада већ бивши крунски сведок који је у више наврата дао исказ пред судом. Пред хрватским судом то је спреман да потврди и професор др Ђорђе Алемпијевић, експерт судске медицине са београдског Института за судску медицину „Милован Миловановић”. Он

Друштво

25.05.2020 у 14:08

Обележено 28 година од страдања Срба у Брадини

БРАДИНА - Светом архијерејском литургијом, парастосом невиним српским жртвама и полагањем венаца на спомен-обележје у порти, данас је у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег у Брадини, код Коњица, обележено 28 година од страдања српског становништва у том селу. У Брадини, која је пре сукоба била насељена већински српским становништвом, 25. маја 1992. најбруталније је убијено 48 српских цивила, а преостали су одведени у логоре или протерани, њихова имовина опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени, подсећа РТРС. У логорима су страдала још 22 становника Брадине, док се за пет још трага. Парох коњички, протојереј-ставрофор Милан Бужанин рекао је да ни данас, 28 година након страшних збивања, у том селу живота готово да нема. „Ту живи двоје старијих људи,

Хроника

04.05.2020 у 12:26

Да ли се иза хрватског имена и презимена крије Албанац - убица заробљеног војника ЈНА

Истина о убиству Марка Утржана, ликвидираног хицем у главу 30. септембра 1991. године у некадашњем војном објекту Ракитије недалеко од Загреба, после готово три деценија могла би да буде утврђена. После недавног хапшења хрватског држављанина Бранка Тунића (57) у Словенији по потерници Вишег суда у Београду, случај је поново актуелан. Саво Штрбац, председник Информационо-документационог центра „Веритас”, за „Политику” каже да постоје индиције да је Тунић, иначе рођен на Косову, како је то некада био чест случај код албанског становништва из овог дела, променио име. На то упућују подаци из докумената које су „Веритасу” доставили хрватски правосудни органи. – У њима се наводи да је Тунић рођен у селу Вранкову у општини Витина

Хроника

01.05.2020 у 18:52

Судија Чарлс Смит заменик председника суда за злочине ОВК

ХАГ - Специјализована већа Косова, позната и као Специјални суд за злочине ОВК, изабрала су потпредседника суда, усвојила су измене и допуне 30 одредби о поступку и доказима на пленарној седници која је одржана 29. и 30. априла путем видео-конференцијске везе, услед пандемије ковида 19. Судије су једногласно изабрале судију Чарлса Смита III на дужност потпредседника, који ће према Закону о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву у одсуству или спречености председника да поступа преузимати његове дужности, саопштено је данас из Хага. Председница Специјализованих већа Екатерина Трендафилова је честитала судији Смиту, нагласивши да је његов избор на дужност потпредседника потврда поверења које он ужива код осталих судија Специјализованих већа. На седници су такође

Регион

01.05.2020 у 13:06

Венци у Сави за жртве хрватске акције „Бљесак”

ГРАДИШКА - Председница Републике Српске и српски члан Председништва БиХ, Жељка Цвијановић и Милорад Додик, присуствовали су данас обележавању 25 година од егзодуса Срба из западне Славоније током хрватске војно-полицијске акције Бљесак. Цвијановићева је истакла да Срби са тугом сећају етничког чишћења сународника из Хрватске, али исто тако исказују подршку онима који су нашли свој дом у Републици Српској након егзодуса из западне Славоније 1995. године. „Желимо да покажемо солидарност и да смо део истог друштва и укажемо на све неправде. Наша је обавеза да причамо о злочинима, поготово о онима о којима свет не жели да говори, а ово је један од таквих злочина. Обавеза наша је да разумемо шта су то вредности једног народа”, навела је Цвијановићева. Исткла је да не постоји оправдање

Друштво

01.05.2020 у 12:10

Хрватски генерали нису одговарали за ратне злочине у „Бљеску”

Хрватски генерали који су 1995. године извели акцију Бљесак, током које су погинуле и нестале 283 особе, и даље су на слободи и овенчани славом хрватских хероја, саопштио је Веритас, поводом годишњице страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја. Веритас наводи да су хрватске оружане снаге 1995. године извршиле агресију на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајина (РСК), у време када је била под заштитом УН, те да је на око 15.000 житеља и око 4.000 војника кренуло више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Наводи се и да се УН повукао на безбедно, а да су у акцији, према „Веритасовим” подацима, погинуле и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила и 11 милиционера. Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 156 особе, док се као

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

14.06.2026 у 12:22

Шумски пожар у региону Галиција у Шпанији још увек није стављен под контролу

14.06.2026 у 12:13

Туризам у Грчкој отпоран на глобалну нестабилност, туриста све више

14.06.2026 у 12:11

Јунацима са Kошара одата почаст полагањем венаца у Београду

14.06.2026 у 12:10

Српска листа: неоснована хапшења Срба и институционално насиље

14.06.2026 у 12:07

Лука Бошковић замениће повређеног Страхињу Јованчевића у штафети 4x100 метара

14.06.2026 у 12:05

Коначне листе за упис деце у вртиће – у понедељак