Петак, 26.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: ратни злочини

Србија

09.05.2016 у 09:24

Драгомир Грујовић не сме у ЕУ

Чачак – У Окружном суду у Новом Месту припрема се почетак суђења Драгомиру Грујовићу (55), оптуженом за ратни злочин из 1991, али ће претрес протећи без њега пошто нема намеру да се преда властима Словеније. А директор Документационог информационог центра „Веритас” у Београду Саво Штрбац у изјави за „Политику” подсећа да Србија по Уставу не може другој држави изручити свог држављанина оптуженог за ратни злочин без његовог пристанка (изузетак је Црна Гора, с којом постоји међудржавни споразум о томе). Веће Окружног суда – Марјетка Жиберт, Ирена Матекович, Валерија Иванетич Карлич те Уршка Зорко као известилац – недавно је одбило Грујовићев приговор на оптужницу и за адвоката по службеној дужности одредило му Борута Шкерља, који држи канцеларију у Новом Месту. Он се ономад јавио

Регион

03.05.2016 у 10:20

Руже за војнике из Добровољачке завршиле у контејнеру

Сарајево- Беле руже које је Богданка Томовић, мајка деветнаестогодишњег Здравка Томовића, убијеног приликом напада на војну колону у Добровољачкој улици у Сарајеву положила на место погибије свог сина, комуналци су одмах по њеном одласку бацили у смеће. Тако је било и са свећама које су ова мајка и родитељи и родбина других војника погинулих у масакру 1992. године, запалили у знак сећања на своје најближе. Поступак сарајевских комуналаца је до сада незабележен делом и због тога што су место раније обезбеђивали федерални полицајци. Одмах се

Хроника

03.05.2016 у 09:07

Одбрана Ђукића: полицијски извештаји фалсификовани

Приликом вештачења Берка Зечевића на основу којег је генерал Војске Републике Српске Новак Ђукић пред судом Босне и Херцеговине, осуђен на 25 година због масакра на тузланском Тргу Капија, коришћени су фалсификовани полицијски документи, тврди за „Политику” шеф тима одбране генерала Милорад Ивошевић. У књизи увиђаја надлежне Прве полицијске станице у Тузли од 25. маја 1995. године (на дан када је гађан Трг Капија) у 20.50 часова под бројем 1.058 забележено је да су „са агресорских положаја на Тузлу испаљена три артиљеријска пројектила и да је том приликом страдало више од 60 особа...”. – Из овог документа произилази да су надлежни у тузланској Првој полицијској станици, минимум пет минута пре експлозије знали број мртвих и рањених. Такви подаци били су познати тек после осам дана. У

Регион

02.05.2016 у 08:50

Обележена годишњица српског страдања у операцији Бљесак

БАЊАЛУКА – Служењем парастоса, полагањем венаца на спомен плочу и спуштањем цвећа у реку Саву, у Градишци је у недељу обележена 21 година од српског страдања у хрватској операцији „Бљесак” на западну Славонију, у којој је убијено или нестало 283 Срба. Министар рада Републике Српске Миленко Савановић рекао је да српски политичари морају бити свесни своје историје и не дозволити да се Србима понови историја 20. века. Он је навео да су дешавања од пре 21 годину „завршница усташке идеологије протеривања српског живља са простора Хрватске који је започет током Другог светског рата”, преноси РТРС. Савановић је нагласио да ће Влада Српске и даље настојати да помогне људима из западне Славоније који су морали да напусте своја огњишта. Председник удружења прогнаних Срба Западна

Хроника

01.05.2016 у 22:10

Спахију и Зогај терете се за злочине код Ораховца 1998.

У Швајцарској су по потерницама из Србије ухапшена два косовска Албанца, који се као припадници тзв. ОВК терете за злоцине над српским цивилима, јавио је РТС. Један од њих је Алберт Спахију кога наши правосудни органи траже због злочина у селима Ретимље и Оптеруша у општини Ораховац 1998. године, јавио је РТС позивајући се на информације из Тужилаштва за ратне злочине. Приштински медији преносе да је други приведени Генц Зогај. У српском министарству правде потврдили су да је Зогај ухапшен по међународној потерници коју је расписала Србија. Алберт Спахију је ухапшен у свом стану у Цириху. Швајцарски медији преносе да се противи изруцењу Србији тврдећи да је невин. Повом његовог хапшења косовски министар правде обратио се швајцарским властима тражећи објашњење, преноси РТС. У

Регион

25.04.2016 у 21:45

Шпрље: Србија расписала потернице за 86 Хрвата

Министар правосуђа Хрватске Анте Шпрље изјавио је да не постоји списак од око 300 хрватских бранитеља који се налазе на међународним потерницама српског Тужилаштва због наводних ратних злочина, већ је реч о укупно 86 особа које су обавештене о томе. Он је за ТВ Нову рекао да се не ради о класичном списку, „већ је то укупан број људи које је суседна држава тражила и сви они знају да се налазе на потерницама”, пренела је Хина. Шпрље је на тај начин демантовао написе у медијима да је српско Тужилаштво за ратне злочине расписало међународну потерницу на којој се налази 340 Хрвата који су се борили у Вуковару и Осијеку. Одговорно могу да кажем да никакав списак од 300 људи није постојао у Министарству правосуђа, рекао је Шпрље. Фонет

Хроника

22.04.2016 у 18:13

Караџић тражи пуштање на привремену слободу

ХАГ– Хашки осуђеник Радован Караџић затражио је од судског Механизма у Хагу да га пусти на привремену слободу у Републику Српску све док не буде одлучено о жалби коју ће он уложити на првостепену осуђујућу пресуду, пренео је АФП. О Караџићевом захтеву одлучиваће жалбено веће Механизма којим председава амерички судија Теодор Мерон. За одлуку не постоји рок. Хашки трибунал је 24. марта осудио Караџића (70) на 40 година затвора, прогласивши га кривим за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперским нападима и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95. Караџић, који се брани сам, у поднеску је нагласио да, по правилима суда, има право да буде пуштен на привремену слободу, обећавајући да ће се

Регион

18.04.2016 у 16:53

Хрватска пустила Вељка Марића на привремену слободу

ЗАГРЕБ – Хрватски војник Вељко Марић, који је у Србији осуђен на 12 година затвора због ратног злочина, пуштен је на слободу из затвора у Глини на три месеца из здравствених разлога. Марић је у Србији осуђен због убиства Петра Слијепчевића у Растовцу, а Хрватској је изручен након дугих преговора двеју држава, јавили су хрватски медији. Марић је ухапшен у априлу 2010. током рутинског преласка српско-бугарске границе. Оптужница, која је подигнута у августу 2009. Марића је теретила да је ''као припадник хрватских оружаних формација - приликом акције „чишћења” села Растовец 31. октобра 1991. у униформи и наоружан ушао у кућу обитељи Сљепчевић где је у Петра Сљепчевића испалио више хитаца из аутоматске пушке, у присуству његове супруге Ане. Марић је у Србији осуђен на 12

Политика

16.04.2016 у 17:57

Не постоји списак 300 Хрвата које Србија терети за ратне злочине

Не постоји никакав списак од 300 хрватских држављана које Србија тражи да би им судила за ратне злочине, сазнаје „Политика” од саговорника из правосуђа поводом питања које су јуче новинари како преноси Хина поставили у Загребу хрватском министру спољних послова Миру Ковачу. Упитан да ли је видео попис с наводних 300 хрватских држављана које Србија жели да процесуира, Ковач је одговорио одречно. „Апсурдно је и перверзно да се држава из које су кренули планови за ратове” на простору бивше Југославије „на крају понаша и као полицајац и као судија”, казао је Ковач и додао да „то нема везе са здравом памећу”. Саговорник „Политике” из српског правосуђа објашњава како је у јавности доспео тај податак: „На сајту хрватских ветерана пре неколико година се појавила информација да постоји

Регион

15.04.2016 у 12:09

Помен у Јасеновцу – опомена обнови усташтва у Хрватској

Јасеновац – У Спомен-подручју Јасеновац одржана је комеморација у знак сећања на жртве побијене у том концентрационом логору током Другог светског рата од усташког режима Независне државе Хрватске. Комеморација у организацији Координације јеврејских општина једна је од три које ће се одржати ове године као помен жртвама јасеновачког логора смрти, до чега је дошло услед подела у хрватском друштву и политици, то јест ради тога што су представници Јевреја, а потом и Срба, одбили заједнички помен са хрватском државом 22. априла.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

26.06.2026 у 12:10

Мијатовић: Земљотреси у Венецуели очекивани за то подручје

26.06.2026 у 12:05

Организовани криминал ствара нове мреже и све више користи вештачку интелигенцију

26.06.2026 у 12:02

Отвара се деоница ауто-пута од Адрана до Прељине на Моравском коридору

26.06.2026 у 11:57

Скупштина КСС није усвојила завршни рачун и финансијске извештаје за 2025.

26.06.2026 у 11:53

Квалитет градње и инфраструкутуре утицао на број жртава у Венецуели

26.06.2026 у 11:48

Биткоин у опоравку, али тренд и даље неизвестан