Таг: немачка мз

Почетак мог чекања је у Београду. 1999. година, јесен, Бирчанинова улица, Немачка амбасада... На жалост, су остала чекања била испред Српске амбасаде / конзулата, који за разлику од Немачког, није био у граду у ком живим. У Немачку сам дошао са 25 година. Мушки део популације мојих и сличних година ће препознати предности и мане ове одлуке. У војсци нисам био. Убрзо након мог одласка је...

После небројено кишних и хладних летњих дана упекла је звезда и над Хамбургом, права сензација и вест за насловне стране! Паркови су пуни људи, о базенима да и не причам, иако температура воде није виша од 16 степени. Два најврелија дана у години, викенд и моја друга смена. Помислих да се неко одозго нашалио самном, али се брзо стресох од таквих мисли уз већ чувено "Боже ме опрости". Прође ми...

Лако је постати или остати пријемчив за све овдашње Божићне рапсодије. Германска традиција везана за Божић је стара и богата обичајима који су се временом проширили на већи део западног културног круга, захваљујући и немалом утицају бројних немачких емиграната у Америци током 18. и 19. века – кићење божићног дрвета, адвентски венац са четири свеће, дрвена Божићна пирамида-вртешка...

Не знам да ли сте чули за Немачку? Знате, то је земља у Европи у којој влада глад. Знам да је тешко поверовати да игде у Европи нема шта да се једе, али питајте моје родитеље-они то најбоље знају. Глад је почела у Немачкој негде 2002. године када сам се као млад 26. годишњи лекар иселио у ту земљу. Од тада су најпре моји родитељи, потом породични пријатељи, а касније и моји другови почели да...

Недавно сам у „Политици“ прочитао чланак о недостатку одређених специјализација у нашем здравству, где је чак предложено да се нашим лекарима забрани одлазак из земље. С обзиром на то да знам какав је осећај бити незапослени лекар-волонтер у српском здравству, обраћам се овим чланком свим колегама лекарима који желе да почну да раде у систему који није идеалан, али где се рад цени и где се за...

Већ трећу годину годину суботом возим дете на допунску наставу из српског језика или у „српску школу“, како је зовемо. Дуња се, наравно, у почетку нећкала. Ионако је радним данима до четири поподне у редовној школи. Само јој још недостаје да, док друга деца возе бицикле или се играју, седи у клупи и учи слова која је збуњују и користе се само викендом. Обашка што смо на њена дечија плећа...

Живели смо у уређењу у коме су свеци били у дубокој илегали. Разумели су се у то "комити",јер су негдар и сами били у илегали. Погледајте од 1918. наовамо и револуционарне псовке? Како су давно убили бога у мени, ипак ми је остао један светац. Онај што крсти вино! Октобер фест! Тамо многи одлазе да буду виђени, а ја да будем "вињен". Кад магарцу понудите воду и вино, он ће се одлучити за воду....

Наша мала породица кренула је пут иностранства 2004. године и то не далеко од куће, такорећи код комшија, у Швајцарску. Били смо тамо 3 године, искусили све благодети високог стандарда и екстремно развијене параноје, уверили се шта значи "полицијска држава" и уредно се спаковали, схвативши да никада живи до сталних папира доћи нећемо, и кренули пут Канаде. Наравно, уговор потписан под једним...

Хиљаду деветсто деведесет девета. Сећате је се сви. Мукло ишчекивање. Рамбује. Бомбардовање. Рат. „Колатерална штета“. „Победа“. Помрачење, не само Сунца. Не мало живота је она потпуно преокренула. У децембру, мислио сам: „Хвала Богу, ипак је прошло. Идемо даље. Напред...“ Остала је само још „миленијумска буба“. Проблем двехиљадите године,...

У надолазеће празничне дане постали смо врли, осетљиви на делиције понуда у трговачким центрима као што је и у мом граду живљења Хајдехајму, мега дућан Шлос-Аркаде. Трудимо се бити бољи, коректни према другима, а након свега се редуцирамо у задаћу стандарда друштва. Која логика лежи у темељу таквих осцилација једног човека? Супруга ме послала (још јутрос) да се "угледам на...