Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: јасеновац

Култура

21.04.2021 у 09:19

Изложба о Јасеновцу у Галерији „Прогрес”

Изложба „Јасеновац, логор мртвих – земља живих” која ће, уочи 76. годишњице пробоја затвореника из тог злогласног усташког логора, отворена је у среду у београдској Галерији „Прогрес”, посвећена је како сећању на жртве логора тако и развијању културе сећања уопште, саопштили су организатори. Реч је о низу аудио-прича о Јасеновцу кроз које посетиоци пролазе користећи властити мобилни телефон, слушалице и специјалну мобилну апликацију. Ово иновативно дизајнирано интерактивно искуство одвија се путем аудио-вођења. Све приче су инспирисане историјским догађајима и стварним збивањима, али у уметничкој интерпретацији, тако да посетиоци практично могу да уђу и учествују у искуству које заправо личи на извесну врсту интерактивног филма у стварности или позоришног

Регион

20.04.2021 у 17:46

У Јасеновцу у четвртак ипак три колоне

Према Протоколу обележавања годишњице пробоја логораша из усташког стратишта у Јасеновцу у четвртак ће подно Каменог цвета најпре венац положити премијер Андреј Пленковић, а потом председник Зоран Милановић. Сат касније венац ће положити председник СНВ-а и СДС С-а Милорад Пуповац, председник координације Јеврејских општина у Хрватској Вељко Кајтази, посланик и представник Савеза Рома Кали Сара и Фрањо Хабулин и председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста у Хрватској. Из Српског народног вијећа саопштено је да другу годину за редом неће бити комеморативног програма у Јасеновцу. „Другу годину за редом са нама неће бити преживели односно бивши заточеници и заточенице. Неки од њих су подлегли последицама оболевања од ковида 19. Долазак преживелих из године у годину и

Политика

20.04.2021 у 12:32

Двери: Резолуцију о геноциду у НДХ ставити на дневни ред парламента

Покрет Двери позвао је данас председника Скупштине Србије Ивицу Дачића да стави на дневни ред седнице парламента предлог Резолуције о геноциду у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима, који је недавно предат Скупштини, истичући да је култура сећања на страдање српског народа у 20. веку преко потребан елемент образовања младих нараштаја, пренео је Танјуг. У саопштењу се наводи да је култура сећања важна и као простор за проактивну међународну активност у циљу, како се истиче, спречавања нових несрећа на Балкану.

Писма читалаца

13.04.2021 у 12:15

Сведочанство о Јасеновцу

Издавачко предузеће „Свјетлост” из Сарајева у своје задатке одмах после Другог светског рата уврстило је и подстицање бораца и осталих учесника НОП-а да, у облику који им најбоље одговара, опишу шта су сами доживели или видели. На тај позив реаговао је Драго Х. Чолаковић из Бијељине, који је у књизи „Јасеновац”, издатој 1948. године, детаљно описао стварање логора Јасеновац сведочећи о страхотама кроз које су већ на самом почетку прошли логораши. За његово писање „Свјетлост” каже да има „печат уверљивости и снагу документа”. Логораши су свакодневно убијани на различите начине, радећи тешке послове по блату и киши, снегу и мразу, мокри, гладни, прљави, вашљиви, малтретирани на сваком кораку. Убијани су из чиста мира, чак и онда када би дошао нови усташа који то раније није радио па

Култура

05.04.2021 у 16:28

Музику жртава из Јасеновца спасао од заборава

Прави пример културне дипломатије проналазимо у активностима наших људи који живе и раде у свету, али не заборављају своје корене. Управо такав опис одговара Новосађанину Душану Михалеку, који је недавно у српској амбасади у Израелу одржао предавање о музичким везама наше и Свете земље. Михалек иначе потиче из музичке породице. Његов деда по мајци је Бранко Ченејац, композитор и хоровођа, професор карловачке Богословије, а отац Иван и мајка Мирјана били су музички педагози. Душан Михалек је у Београду дипломирао и магистрирао музикологију на ФМУ, код чувених професора Николе Херцигоње и Стане Ђурић Клајн. Од 1972. је био главни и одговорни уредник Редакције музичког програма Радио Новог Сада, све до 1991. када одлази са породицом у нову домовину Израел, где и данас живи. Учествовао је

Друштво

28.03.2021 у 21:25

Часне сестре су инјекцијама убијале децу

О патњама козарачке деце испричаћу вам кроз исповест мојих брата и сестре од стрица, Славка и Бранке Лакобрије, који су 1941. из села Милошево Брдо код Градишке у данашњој БиХ одведени у логорe Јадовно и Стара Градишка. Овим речима, Београђанка Радмила Ристић (88), рођена Лакобрија, почиње разговор за „Политику”, с намером да допринесе бројним сведочанствима о усташким злочинима у Другом светском рату. Уочи тог оружаног сукоба, она је као осмогодишња девојчица живела у Београду, с породицом. Њен отац Стојан био је шеф монтаже у фирми за уградњу лифтова који су били тражена роба, због изградње бројних вишеспратница. А онда је дошло бомбардовање 6. априла 1941. и породица Лакобрија одлази код родбине у Босну. „Као избеглице смо из Француске улице, где смо живели, отишли у Милошево Брдо,

Друштво

18.03.2021 у 20:13

Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ

Три удружења која окупљају преживеле логораше из Другог светског рата и негују сећање на жртве и борце против фашизма затражила су од Народне скупштине Србије да усвоји предлог резолуције о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима (1941–1945) и установи дан сећања на српске жртве у 20. веку. У пропратном писму наводи се да је уз „војнички стоицизам и хероизам, страдалништво један од кључних стубова идентитета српског народа”, због чега је, поводом 80 година од нацистичког бомбардовања Београда 1941. и проглашења усташког геноцида, који је започет 28. априла 1941. масовним масакром у Гудовцу код Бјеловара, скупштини упућена молба да усвоји резолуцију и исправи неправду према жртвама. „Данас је више него икада раније у интересу српског народа да се усвоји

Писма читалаца

16.03.2021 у 10:57

Права храброст

У филму „Дара из Јасеновца” постоји сцена када један логораш, коме су сви укућани побијени, жртвује свој живот да би омогућио другом заробљенику да побегне. Такав поступак, када се свесно и смислено гине да би се неко други спасио, јесте израз највеће људске храбрости. Може се гледаоцу учинити да је ова сцена само уметнички приказ људских подвига. Данашњем човеку, с успаваним и запарложеним људским врлинама, такво виђење описаног чина је ближе од веровања да се тако нешто одиста може догодити. А такво јунаштво се догодило у селу Грабовици код Горњег Милановца, 9. марта 1944. године... Било је то црно време. Доба коначних и отворених подела на оне који су слободно носили пушке добијене од окупатора и на оне који су се крили, наоружани пушкама отетим од Немаца. Група од 12

Култура

09.03.2021 у 14:54

„Дара из Јасеновца” на репертоару два биоскопа у Њујорку

Остварење „Дара из Јасеновца” Предрага Антонијевића наћи ће се од 12. марта на репертоару два велика њујоршка биоскопа „AMC Empire” и „Village East by Angelika”, најавили су продуценти. Ова историјска драма описује и на уметнички и едукативан начин оживљава трагичан период српске историје у Независној Држави Хрватској, квислиншкој нацистичкој творевини у Другом светском рату. „Дара” приказује период 1942. године, када после велике усташко-немачке офанзиве на планини Козара, у Босни и Хеерцеговини, српско становништво масовно завршава у концентрационим логорима. Међу њима је и дванаестогодишња Дара са својом мајком и два брата. О судбини оца не знају ништа. Ужас који ће преживети у логору смрти учиниће да двојчица одрасте преко ноћи. Дарину мајку и старијег брата убијају, а

Друштво

09.03.2021 у 10:18

Свет не сме да заборави Јасеновац

Колико се заиста сећамо Другог светског рата? Да ли га се сећамо само када се појаве контроверзе, на пример када се појаве протести против изложбе „Јасеновац” одржане у Уједињеним нацијама 2018. године? Или када настане полемика о првом филму о зверствима почињеним у Јасеновцу? Узмимо, на пример, конкуренцију за овогодишњу доделу награде „Оскар” америчке Академија филмских уметности и наука, која је изгледа врло жестока у категорији за најбољи филм на страном језику. Била су два претендента са Балкана, и то „Кво вадис, Аида” о Сребреници и „Дара из Јасеновца”. Само један од њих ушао је у ужи избор за евентуалну номинацију за „Оскар”, који је објављен ове недеље, а то није била „Дара из Јасеновца”. Могло би се помислити да би филм о суровом логору за истребљење из Другог светског

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 15:24

Трамп саопштио да нема намеру да одобри издвајање новца Ирану

19.06.2026 у 15:23

Афера „звучни топ” пуца по шавовима: ко је режирао панику 15. марта

19.06.2026 у 15:21

Иран тражи гаранције да ће напади на Либан престати пре нових разговора са САД

19.06.2026 у 15:16

Међународна заједница: Приштина крши загарантована права Срба на КиМ

19.06.2026 у 15:13

Премијер лига почиње 21. августа, Арсенал у првом колу дочекује Конвентри

19.06.2026 у 15:10

Хрватска: због велике густине саобраћаја вози се успорено према мору