четвртак, 06.05.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,94	117,59
	97,52	98,11	97,82
	106,81	107,45	107,13

Таг: песник

Култура

30.04.2021 у 17:43

Разиграна поезија „младог Рембоа”

Данас се навршава десет година од смрти Петру Крдуа, песника, преводиоца, новинара и дугогодишњег председника и уредника Књижевне општине Вршац, који је изненада преминуо 30. априла 2011. године. Рођен је у Барицама поред Вршца 1952. године, у кући у којој се одувек говорило „више језика”. Из Вршца на универзитетске студије одлази у Београд, на Катедру за румунски језик Филолошког факултета. Потом, у настојању да стекне знања о једном од највећих вајара 20. века – Бранкушију, одлази и у Букурешт где успешно завршава студије историје уметности. Петру Крду је писао на два језика – румунском и српском. Прву збирку поезије објавио је на румунском у 17. години живота, а две године касније и другу, такође на румунском. Назван „млади

Култура

29.03.2021 у 18:15

Песме унедоглед исправљам

У оквиру програма „Креативна Европа”, издавачка кућа „Хеликс” објавила је недавно књигу песама „Као дар” словеначког песника Приможа Чучника (Љубљана, 1971), у препеву Ане Ристовић. Чучник је аутор десетак песничких књига, пише и есеје, а бави се и књижевним превођењем са енглеског и пољског језика. Разговор с песником, иначе уредником ревије „Литература” и оснивачем љубљанске издавачке куће „Шерпа”, реализовали смо уз драгоцено посредовање његове српске преводитељке Ане Ристовић. Џон Ленон је имао 28 година кад је, у песми „Акрос ди јуниверс”, певао: „Ништа неће променити мој свет.” Да ли бисте и ви данас, у својој педесетој, могли исто то рећи? Може ли нешто ипак да промени ваш свет? Поезију сам озбиљније почео да пишем кад ми је било седамнаест година, а баш у двадесет осмој сам

Култура

26.03.2021 у 13:19

Италија слави Дантеа

Италија обележава 700 година од смрти великог песника и писца Дантеа Алигијерија, аутора „Божанствене комедије”, која се сматра најважнијим делом написаним на италиајнском језику и ремек делом светске књижевности, преноси Танјуг. Поводом важне годишњице, лист „Коријере дела сера” доноси интервју са председником републике Серђом Матарелом. „Универзалност фирентинског песника огледа се у његовој способности да превазиђе своје време и пружи назнаке, поруке и учење који су вечни. Пороци које Данте описује као што је склоност греху, похлепа, жудња за моћи, насиље, исти су од почетка људске историје”, рекао је Матарела. Он сугерише да треба избегавати поређење Италије из Дантеовог времена, средњег века и садашње Италије. „Нисам сигуран да се пандемија ковида 19 може упоредити

Култура

25.03.2021 у 12:23

Кречковић: Награда ми прија, нисам је очекивао

Млади песник из Србије Владан Кречковић, овогодишњи је добитник престижне међународне награде за младе песнике „Мостови Струге”, која се додељује за најбољу дебитантску књигу поезије у оквиру фестивала „Струшке вечери поезије”, под покровитељством Унеска, а за Танјуг каже да, као песник почетник, није очекивао награду. Кречковић (32) из Београда је награду освојио за збирку „Париз, Тексас”, док је најпрестижнија награда фестивала „Златни венац”, која се додељује светски познатом живом песнику за животно дело, припала Керол Ен Дафи, једној од најзначајнијих савремених песникиња из Велике Британије. „Песме сам почео да пишем у оквиру програма радионица Огњенке Лакићевић и Звонка Карановића, који је био и уредник моје збирке песама”, рекао је Кречковић за Танјуг. Иако награду није

Култура

23.03.2021 у 08:17

Преминуо Адам Загајевски

Велики пољски и светски песник и есејиста Адам Загајевски преминуо је прексиноћ у Кракову, саопштила је издавачка кућа „Архоипелаг”. Адам Загајевски је рођен у Лавову, у данашњој Украјини, 1945. године. После окончања Другог светског рата породица Загајевски преселила се у Гљивице, град у Шлеској. Загајевски је студирао филозофију и психологију у Кракову, где је, радећи као професор филозофије, живео до 1980. године. Био је истакнути представник пољског књижевног Новог таласа. Његове песме писане током седамдесетих и осамдесетих година представљају један од најупечатљивијих примера социјалног веризма у европској поезији тог времена. Почетком осамдесетих година Загајевски се пресељава у Сједињене Америчке Државе, где је био универзитетски професор у Тексасу, док је један део сваке

Култура

04.03.2021 у 09:55

Преминуо Бошко Станојчић Руђинчанин

Врњачка Бања – После краће болести преминуо је Бошко Станојчић Руђинчанин, песник и познати стваралац у области културе у његовој Врњачкој Бањи. Руђинчанин је рођен 1942. године. Аутор је више књига а нјавише песничких збирки. Био је главни уредник ,,Врњачких новина” и вишегодишњи директор врњачког културног центра, па је у то време допринео квалитету програма радија Врњачке Бање и великој популарности ове радио-станице. Затим је, учествовао у покретању Фестивала филмског сценарија, једине манифестације посвећене овој врсти филмског стваралаштва. Покретач је и претварања познате бањске виле Белимарковић у замак културе, па је и дуго уређивао часопис ,,Замак културе”. Значајан је његов допринос и богатијој туристичкој понуди Врњачке Бање покретањем и дугогодишњом реализацијом летњег

Култура

15.02.2021 у 20:15

Некадашњи свет није био невинији

Многи ће са сетом читати „Књигу нестајања, Кратку шетњу кроз ишчезло” Ане Ристовић, у издању „Архипелага”, зато што је то збирка прича о предметима који више нису у употреби, а постојали су чак и до пре једне или две деценије. Чувају их можда још само они који путем тих ствари успостављају везе са самима собом, од пре, или са драгим људима из неког прошлог живота. Најпре ће песникиња написати овакво дело, дати објектима ауре нематеријалног, испунити их смисловима универзалне лепоте, удахнути им нови живот. Многе генерације сетиће се миљеа и шустикли својих бака, јамболија, цигарет-жвака, металних виклера, писаћих машина, ручних млинова за кафу, видео-касета, вокмена, ножева за отварање писама, притискивача за хартију... Они сасвим млади читаће ову књигу као неки историјски бревијар.

Београд

11.02.2021 у 23:44

„Хроника договорене смрти” на Чукарици

Поводом обележавања шест деценија од смрти песника Бранка Миљковића, на Вечерњој сцени Културног центра „Чукарица” изведена је монодрама „Хроника договорене смрти”. Представу је по тесту Оливера Јанковића режирала и у њој игра Драгица Ужарева. Поштоваoцима Миљковићевог стваралаштва ова представа открива његов однос према поезији, али и мало познате детаље из његовог живота. Комад је урађен у форми аутоанализе главног јунака, који је трагично завршио живот у ноћи између 11. и 12. фебруара у Загребу 1961. године. Време су надживеле његове збирке песама „Узалуд је будим”, „Смрћу против смрти”, „Порекло наде”, „Ватра и ништа” и „Крв која светли”.

Култура

11.02.2021 у 20:14

Последња, необјављена Десанкина песма

Сад сам мирна Сретох пркосна момка народности која наш род не воли и тлачи, која се насиљем уме да јуначи, момка друге вере, крви и кости. Али ја брзо све то премостих, људскост је у мени оживела јаче, не хтедох да га са злим изједначим, лакше ми је кад опростим. Пружих му руку другарски, весела, као да је момак из мојега села, унук које од познатих ми жена. Осмех пријатељски био је доста ‒ као над понором уже висећег моста: растасмо се ко два Албанца, два Словена. У моје село, онамо на мрачном Косову, стигла је струја кад сам имао десет година. Учинило ми се да ће кућа експлодирати од светлости. A кад се моје име појавило у неком листу, прочуло се у селу да је написано „фабричким словима!”: A кад кренемо из таквога света, радосније осетимо сусрете с драгим,

Култура

10.02.2021 у 20:15

Књиге, савети и белоруска вина од Јевтушенка

Докуметарни филм „Свет без граница – Јевгенија Јевтушенка” руског редитеља Александра Јакова који је са Дарјом Сидоровом и косценариста овог остварења, недавно је премијерно приказан у Москви. Снимање поетско-филмске приче, у продукцији мoсковског „Театрона”, о једном од највећих руских и светских песника започето је 2013. године у Переделкину, у Јевтушенковој кући-музеју. Горан Лазовић: На питање зашто je дошao болестан на моју промоцију, oдговорио је:„Да загрлим мог српског брата. Знате ли ви да сам ја плакао кад су бомбардовали Србију?” Причајући о литератури и медицини, о италијанском неореализму и животним истинама, Јевтушенко, поред сећања на Хрушчова, Молотова, Пастернака и Солжењицина говори и о Београду, помиње Добрицу Ћосића, Емира Кустурицу, прича о распаду

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

05.05.2021 у 23:55

Концерт „Банде саксофониста”

05.05.2021 у 23:33

Трећа доза „Модернине” вакцине штити од бразилске варијанте вируса корона

05.05.2021 у 23:20

Шампион „се саплео” на Бањици

05.05.2021 у 23:16

Четири гола у другом делу

05.05.2021 у 23:07

Челси бољи од Реала, енглеско финале Лиге шампиона

05.05.2021 у 23:05

Србија и Мароко на путу стратешког партнерства